Spasavao povređene iz smrskanih kola

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 10. avgusta oko 14.40 na auto-putu Beograd - Šid kod Pećinaca, tri osobe su izgubile život, među njima jedno dete. Više odraslih i dece je povređeno, mnogi se još oporavljaju od stravičnog sudara šlepera i mini-kombija, koji se zauvek urezao u sećanja preživelih. Potresni novinski izveštaji svedoče o razmeri tragedije, koja je predmet pravosudnih instanci u Sremskoj Mitrovici, a tragedija bi možda bila i veća da se Saša Vajić (40), profesor Vojne akademije u Beogradu, nije uključio u spasavanje.

Njegovu veliku veliku humanost posle krvavog udesa ističu naročito u Udruženju vojnih penzionera u Kruševcu, čiji su se članovi obratili akademiji.

- Dok su drugi učesnici u saobraćaju nezainteresovano prolazili pored nesreće, gospodin Vajić se zaustavio i požurio da pruži prvu pomoć povređenima iako je vozio suprugu i maloletnu kćerku - piše pukovnik u penziji mr Branko Grubić, dipl. inžinjer iz Kruševca.

Grubićeva supruga Jadranka preživela je ovaj težak udes i jedna je od onih koje je spasao profesor Vajić. U udesu je poginula njena majka, Radojka, sa kojom se vraćala iz Hrvatske, gde su obišli porodičnu kuću u rodnoj Vrhovini.

- Jedino čega se sećam pre sudara sa šleperom je trenutak kada sam ga ugledala, bio je parkiran u našoj, desnoj traci - priča za "Novosti" Jadranka Brekić Grubić. - Nakon udarca, ni sama ne znam kako, našla sam se van puta, u polju. Pokušala sam da pomognem, ali nisam mogla. Krvarila sam iz ruke, kolena. Videla samo rođenu majku u kombiju, bila je bez ruku i nogu...

Jadranka priča da je sigurno nekih 30-ak vozila prošlo pored smrskanog vozila i niko nije stao pred tom nesrećom! Potom je stigao Saša Vajić.

Saša Vajić

- Zaustavio mi je krvarenje u ruci, spasao mi je život, pomagao je i ostalima - priseća se naša sagovornica. - Kada je učinio sve što je mogao za preživele, vratio se kod mene, uhvatio me za ruke kao da sam dete i nije dozvolio da se pomeram dok nije stigla Hitna pomoć. Kada su nas prebacili do Urgentnog centra, došao je da nas sve obiđe. Ispod mene je čistačica prala lokve krvi... U doba kada su ljudi često gluvi na bol, Saša je, po mom mišljenju, heroj, učinio je veliki podvig.

A neka vrsta podviga bio je i da se ubedi profesor Vajić da ispriča nešto više o svom delu. Odmah na početku razgovora istakao je da bi svaki pripadnik vojske učinio isto i da su za njega pravi heroji - preživela deca, koja su se borila za druge i tog kobnog popodneva - odrasla.

- Shvatili smo da se nešto dešava na nekih 300 metara od nesreće, jer se već formirala kolona vozila - kaže za "Novosti" profesor fizičke kulture Saša Vajić. - Kada smo se približili, videli smo nepomična tela. Prizor je bio jeziv. Supruga Ružica mi je rekla moramo da staneno. Parkirao sam ispred šlepera na nekih 20 metara, moja troipogodišnja ćerka je, srećom, spavala.

Jadranka Brekić Grubić, koju je spasao Saša Vajić

Profesor nam priča kako je jedan inspektor u civilu dao sve od sebe da alarmira vatrogasce, hitnu pomoć, policiju. A Vajić je sam krenuo redom da sanira povrede, najpre kod dece, a potom kod odraslih. Uspeo je da izvuče jezik kod dvoje dece, devojčice i dečaka u kombiju, spasao jednu ženu koja je u polusvesti krenula da se "cima" prema limu koji je bio svega par centimetara od njenog vrata i na kraju, zaustavio i krvarenje kod Jadranke.

POSETIO RANjENE

- Kada sam uveče saznao gde su primljeni preživeli iz udesa, krenuo sam najpre u Urgentni centar, a potom po molbi porodica i do Tirševe kako bih se uverio kako su povređena deca - objašnjava nam Vajić. - Da ih sve obiđem, odlučio sam kada sam pomislio da te ljude treba povezati sa rodbinom, da možda nemaju kod sebe telefone, da su pogubili dokumenta u tom haosu. Prosto, sve što sam učinio tog dana je što verujem da kao pripadnik vojske treba da snosim posebnu odgovornost. Potičem iz vojničke porodice, tako sam vaspitavan.