Irenine lutke kao žive bebe

PROREĐENA kosa novorođenčeta, zatvorene krmeljave oči, ruke podignute visoko pored glave otvorenih šaka u nevinim dečjim snovima. Poput živih beba na fotografijama, ovako izgledaju jedinstvene lutke iz kolekcije "Irena Laminos dol" nastale u radionici Srpkinje Irene Petrović (43) u francuskom gradu Žemonu. Od tehnike oživljavanja, popularnog "riborninga", koji je započela kao hobi pre dve godine, danas dobro živi i po evropskim standardima.

Kada je 2002. otišla iz Obrenovca u Pariz sa porodicom u potrazi za boljim životom, Irena nije ni slutila da će se baviti "oživljavanjem" lutaka u obliku novorođenčadi. Danas je jedina Srpkinja u svetu koja se bavi ovim poslom.

- Po prirodi sam umetnička duša i dugo sam slikala portrete. Onda sam videla lutku izrađenu u tehnici "riborning" i okušala se u njoj. Kupila sam sav materijal i za pola meseca uspela u onom što mnogi ljubitelji lutaka pokušavaju decenijama - napravila sam lutku, nalik živom novorođenčetu. I odmah je prodala - priseća se Irena, koja danas važi za jednu od najboljih umetnika u ovoj neobičnoj tehnici.

Tokom dve godine rada iz Irenine male radionice izašle su desetine lutaka, koje su sreću našle u državama širom sveta. Njihovi vlasnici najčešće su kolekcionari, ali i devojčice, koje neretko dugo skupljaju novac, kako bi imale ove skupocene drugarice u svojim krevetićima. Njima su omiljene devojčice i posebnu pažnju posvećuju garderobi.

- Kolekcionari insistiraju na detaljima, naročito na kosi i naborima oko očiju i usta, položajima prstiju i linijama na šakama - objašnjava ova umetnica.


- Primetila sam da ih obožavaju i žene sa mnogo dece, ali i one koje ih nažalost nisu mogle dobiti. Nekada na njih gledaju kao na dugo željenu decu, oblače ih i vode računa o njima.

Izrada jedne lutke, koja se kupuje u delovima od bezbojnog vinila, traje najmanje 10 dana uz svakodnevni osmočasovni rad. Početna faza podrazumeva višeslojno farbanje, sa detaljnim oslikavanjem svake vene, kapilara i crvenila do efekta prave kože. Usađivanje kose, dlaku po dlaku, traje čitavih šest dana, ali, kako tvrdi Irena Petrović, to je i presudno za kvalitet svake lutke.

- Radim polako, sa velikom pažnjom i moj uspeh rezultat je izuzetne posvećenosti ovom hobiju. Moja ćerka i majka me podržavaju u ovom poslu, a šestogodišnji unuk Lamin je moj najveći kritičar. On odmah oceni da li je lutka poput prave bebe i šta joj nedostaje do savršenstva - ponosna je ova mlada baka, čiji brend je dobio ime po njenom unuku.

Zahvaljujući predanom radu, ali i dobrim ocenama kolekcionara, Irena Petrović je za svoj rad pre pola godine dobila prestižno priznanje od Engleskog instituta za visoki treći standard u tehnici "riborning". Postignuti standard diktira i cenu, koja se po lutki kreće od 150 do neverovatnih 2.000 evra.

- Svoju najskuplju lutku prodala sam za 1.250 evra i ona je bila izrađena po najvišem, četvrtom "elit" standardu - priča naša sagovornica. - Iako sam nekada jako ponosna na ono što sam napravila, zanimljivo je da ja nijednu nisam zadržala za sebe. Ipak, volela bih da dobijem unuku, ili da dočekam da moj unuk dobije ćerkicu, pa da za nju napravim neku lutku. Ostavila sam nekoliko najlepših modela da ih napravim u te svrhe kad bude vreme.

Dok bude čekala na unuku ili praunuku, mašta Irene Petrović obradovaće još mnogo devojčica i kolekcionara širom sveta. I obećava - ovim vidom umetnosti baviće se sve dok umetnička duša bude preovladavala u njoj.

KORIŠĆENE KAO DEO TERAPIJE
PRAVLjENjE lutaka u "riboring" tehnici potiče još iz Amerike, gde su se ove lutke koristile u svrhu lečenja. Navodno, nekada su se prvo koristile u terapijama lečenja psihijatrijskih bolesnika, a kasnije i obolelih od Alchajmerove bolesti. Takođe, danas su značajan element terapije kod starih, smeštenih u staračke domove, kojima se na taj način vraćaju uspomene na period detinjstva.