Život nije stao ni u kolicima

DALIBOR Petrović (30) iz Zalogovca kod Varvarina od 2002. godine je u invalidskim kolicima. Tešku saobraćajnu nesreću doživeo je u 17. godini. Stradao je upravljajući motorom na putu Varvarin - Kragujevac. Većina je mislila da će do tada veseo momak samo nemo posmatrati svet i predati se zbog drastične paraplegije koju ima od grudi do prstiju na stopalima.

Dalibor nije mislio tako. Skoro 14 godina posle udesa, danas u rodnom selu vodi uspešnu proizvodnju drvenih stolica. Upravlja firmom, vozi robu u kolima na ručne komande i sarađuje sa renomiranim salonima nameštaja u celoj Srbiji.

- Kada sam shvatio da ću ostati nepokretan nisam znao šta me čeka - svedoči Dalibor za "Novosti". - Sećam se dobro koliko sam pretrpeo intervencija, terapija. Prvi oporavak trajao je skoro 12 meseci. Bio sam primoran da ležim bez jastuka na tvrdoj podlozi.

Kada je napokon izašao iz bolnice junak ove priče nije želeo da ga žale i nije hteo da dozvoli da zavisi od roditelja. Od 2010. godine se osamostalio i počeo da radi u drvnoj industriji.

- Mislim da je ženidba sa Milenom bila presudna, tada sam odlučio da ne budem drugima na teretu - priseća se vlasnik firme "Francuz", koja je ime dobila po nadimku "nasleđenom" od babe i dede koji su svojevremeno radili u Francuskoj. - Prvo sam krenuo u posao sa rođakom, a onda sam se osamostalio. Radio sam na prostim mašinama, pravili smo stolice pre svega za prodaju na pijaci. Kada je posao krenuo, bukvalno smo prepravili nekadašnju farmu svinja i garažu i od nje napravili pogone gde trenutno radi troje stalno zaposlenih uz povremeno angažovanje dodatnih radnika.

Dalibor je napravio više od 300 kvadrata predviđenih isključivo za proizvodnju drvenih stolica. Tu su lakirnica, magacini, radionica, sušara. Kada je počela serijska proizvodnja luksuznijih komada nameštaja, nije bilo moguće postići izradu od 100 do 120 stolica, već je kapacitet oko 30 komada na dan. Radi se sa bukvom, koja se posle obrade obogaćuje meblom, sunđerom, ivericom i drugim vrstama materijala.

Radnici imaju samo reči hvale za gazdu

Petrovićevi radnici kažu da je mladi "gazda" s njima svakog dana. Nekada i kada prethodne večeri ostane duže u gradu, ujutro ih dočeka u radionici budan i spreman za rad. Dalibor lično transportuje većinu porudžbina i skoro se svakog puta dogodilo da ga novi poslovni saradnici u čudu gledaju kako dok izlazi iz auta rasklapa invalidska kolica i predstavlja se.

- Navikli su da me čuju telefonom, dok sam u putu i razvozim robu - priča nam Dalibor. - Niko ne očekuje momka u mom stanju. Ali, to je samo stanje svesti. Jer, imam porodicu, prijatelje i posao koji volim. Zar ja nisam srećan čovek?

HRABROST

Hrabrost Dalibora Petrovića da pokrene privatan posao u invalidskim kolicima, bez ikakvog radnog iskustva, utoliko je veća što je rešio da to učini u rodnom selu Zalogovac gde živi tek nešto više od 700 ljudi i gde je mladih sve manje. Dalibor je dokazao da ni mesto nije prepreka da se uspe.