Kako se zaista zvala majka Mehmed-paše Sokolovića

DOBRINA, Anđelija i Marija, tri su imena koja se najčešće pominju kada je reč o majci Mehmed-paše Sokolovića.

Da je Dobrina veruju žitelji Sokolovića pokraj Rudog, o kojima smo pisali pre dva dana i koji se pripremaju da uz pomoć prote Stevana Gagića iz Dalasa obnove crkvu koju je u spomen majci podigao veliki vezir. Meštani Poblaća kod Priboja, o kojima smo pisali u četvrtak, kažu da se zvala Anđelija, gajeći predanje da je čak sahranjena u postojećoj crkvi Svetog arhangela Mihaila čiji je ktitor, kako veruju, sam Mehmed-paša. Da je ime vezirove majke Marija, tvrdio je Ljubo Kiridžić o kome se pisalo kao o poslednjem pravoslavnom potomku vezira Sokolovića. Kiridžić je preminuo jula prošle godine, a pričao je da mu je deda, koji je rođen 1848. godine i poživeo je 100 godina, govorio da mu je njegov deda pričao da se Sokolovićeva majka zvala Marija. Ova priča se među Kiridžićima prenosila s kolena na koleno.

S druge strane, naši istoričari pouzdano znaju da je ime vezirovog oca bilo Dimitrije, a po prelasku u islam Džemaludin Sinan-beg Sokolović. „Majčino ime i porodica ostali su nepoznati“, zapisao je akademik Radovan Samardžić u knjizi „Mehmed Sokolović“ objavljenoj 1971. godine.

Pozivajući se na ovo delo profesora Samardžića i dr Aleksandar Fotić, profesor Odeljenja istorije Filozofskog fakulteta u Beogradu, rekao nam je da se ime majke Mehmed-paše Sokolovića ne zna pouzdano. Isti odgovor dobili smo i od profesora dr Darka Tanaskovića, islamologa, orijentaliste, bivšeg ambasadora SRJ u Turskoj.

Sećanje na detinjstvo i dečaštvo, paša po svemu sudeći, nikom nije otkrio do kraja. Ubijen je u Carigradu, 11. oktobra 1579. godine, a sahranjen je pored Ejup džamije u turbetu koje je projektovao znameniti mimar Sinan.

TRAGANjE ZA PROŠLOŠĆU

PROFESOR Samardžić je zapisao da je Mehmed Sokolović bio zapažen tek kada je postao admiral i da je „ušao u istoriju vidljivo okrnjena života“. Traganje istoričara za izgubljenim delovima pašinog života započelo je tek dvadesetak godina pre njegove smrti, ali je o svojoj prošlosti „paša umeo ćutati radi sigurnosti“. Osim da mu je otac bio Dimitrije, iz rane mladosti, po mletačkom hroničaru Đovaniju Sagredu, sigurno je da je „Bajo učio knjigu i bio čtec u Mileševi“, gde je „njegov stric ili ujak, po turskim svedocima, bio kaluđer“.