I monasi u berbi kukuruza

ZAJEDRIO, ove pitome jeseni, prebogati Srem u voćnjacima i vinogradima, a kukuruzom koji je rodio kao retko kada do vrha se pune i stari ambari ili kotobanje kako bi rekli Sremci, i moderni silosi. Opet svoji na svome, u berbi su i monasi iz Krušedola, carske lavre ili majke svih manastira na Fruškoj gori.

- Potez na kojem smo zove se Maksimovac i do nacionalizacije posle Drugog svetskog rata vekovima je pripadao manastiru - priča iguman Krušedola Pajsije dajući, istovremeno, blagoslov da počne berba kukuruza na parceli od preko 40 hektara u jednom komadu. - Naziv je dobio po vladici Maksimu koji ga je darivao našem manastiru čiji osnivač je početkom 16. veka bio sa svojom majkom Angelinom, ženom despota Stefana Brankovića.

Sve troje pomenutih Brankovića je, odavno, kanonizovano, a Krušedolu je, u poslednjih nekoliko godina, u okviru ispravljanja nepravde koja je trajala decenijama, vraćeno 28 hektara fruškogorske šume i 160 hektara obradive zemlje. Na otprilike polovini gajena je, i letos požnjevena, pšenica, a na polovini kukuruz koji se upravo bere.

- Imamo i svoj kombajn, dva traktora „belarus“ i jedan „ferguson“, kao i sve priključne mašine. Manastir ima svega devet monaha i, uz mnoštvo drugih poslova, zemlju ne možemo da radimo sasvim sami, pa angažujemo ljude koji nam u tome pomažu - nastavlja iguman Pajsije, penjući se na kombajn zajedno sa jednim od njih, Ljubišom Čolićem iz sremskog sela Veliki Radinci.

Ipak, prvog dana berbe na Maksimovcu, uz igumana, bila su i trojica krušedolskih monaha - Nikolaj, Kiprijan i Kozma.

- E, baš je rodio, kod nas u Bosni ovakve klipove teško možete igde da vidite - komentarisao je, raspoloženo, otac Nikolaj, rodom, inače, iz Maglaja.

Na drugoj strani, izuzetno živahni otac Kozma je, pošto je prethodno isprobao komande velikog kombajna, rukom ubrao nekoliko klipova i, šeretski, zapitao:

- Je l’ može za ovo slikanje neko nagradno putovanje od „Novosti“? U Grčku na primer?

Otac Kiprijan, smiren i smeran, sve to prati sa blagim smeškom, zainteresovan pre svega kakav rod kukuruza će biti, mada njegova dužnost na manastirskom imanju nije ratarstvo, već povrtarstvo.

A što se roda kukuruza na Maksimovcu tiče, njega se, veli Ignjat Jurišić iz sremskog sela Šuljam koji, zajedno sa Ljubišom Čolićem, vodi računa ne samo o berbi nego i kompletnoj agrotehnici, ne bi postidela ni najbolja poljoprivredna gazdinstva.

- Moja procena je da ćemo ubrati između sedam i osam tona zrna po hektaru - precizira Jurišić. - A to je dobar i, što je još važnije, Bogom blagosloven rod.

PRAVA MANASTIRKA

DEO ekonomije manastira Krušedol je i šljivik sa oko 150 stabala. Od šljiva se, a i šta bi drugo, peče prava, manastirska rakija.

- Još nismo počeli sa pečenjem, ali će i ove godine biti najmanje sto kazana - veli monah Jakov koji učestvuje u tom velikom poslu. - To znači da ćemo dobiti oko 1.000 litara najbolje rakije, jačine 45-46 procenata alkohola.