Kada američka vlada trguje na sitno

- E, da mi je neko pričao da ću da trgujem sa vladom Sjedinjenih Američkih Država, pa makar i rashodovanim frižiderima - kaže tip sa „toplomerkom“ pod rukom, pravi gradski kafedžija, vidi se na prvi pogled.

- Isto sam ovde čekao u redu pre dve godine, a kad su me pustili unutra samo što mi nisu krvnu sliku tražili - odgovara drugi, kolega po svoj prilici.

Opet se otegao red ispred nekada najčuvanije tvrđave u Beogradu - bivše ambasade Sjedinjenih Američkih Država na uglu Kneza Miloša i Vojvode Milenka. Samo, više se ne čeka za vize. Tačno u 14 časova zakazana je aukcija restoranskog inventara, koji je postao višak kada je ambasada preseljena na novu adresu. Novinarima pristup nije dozvoljen pa nastupam „anderkaver“, kao jedan od kupaca.

Ne osećamo se kao uljezi jer, čim su se vrata ambasade u tačno zakazano vreme otvorila, postaje jasno da je dobar deo kupaca (a ima ih tridesetak), došao više u turistički obilazak, za nas smrtnike nekada zabranjene teritorije, nego sa namerom da nešto pazari. Sporednim ulazom dolazimo do restorana.

- I to je to? - pomalo razočarano konstatuje jedan od potencijalnih kupaca.

- Sve se prodaje u „viđenom stanju“ - objašnjava uslove voditelj aukcije. - Početna cena za kuhinju je hiljadu evra, a za restoransku salu petsto. Plaća se u kešu, odmah posle licitacije i možete da nosite sve što vidite.

- A da li i bakterije ulaze u cenu? - tvrdi pazar jedan skeptik zagledajući zamašćeni kuhinjski inventar.

- Ko zna da li je to ispravno - diže ulog njegov ortak.

Dok kupci isplaćuju dogovorenu sumu, voditelj aukcije ih obaveštava da vlada Sjedinjenih Američkih Država ne daje garanciju i ne prihvata reklamacije na prodatu robu.

PRODAJU I ZGRADU

NA zgradi koja je donedavno bila parče američke teritorije u Srbiji sada visi natpis: „Prodaje se“. Stručnjaci je procenjuju na desetak miliona evra. Objekat je bio vlasništvo SAD od 1950. godine, a nova zgrada ambasade podignuta je u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića.