Niš: Za 17 vekova Milanskog edikta 17 česama

IDEJU gradske opštine Medijana o postavljanju 17 česama kao simbol 17 vekova hrišćanstva blagoslovio je i patrijarh Irinej koji je i prvi dobio svoju česmu u porti Crkve Svetog Luke. Predsednik opštine Medijana Nebojša Krstić kaže da su sve lokacije već određene i da će česme biti raspoređene na teritoriji celog grada. Pored vlasti i crkve uključili su se umetnici, znamenite ličnosti, kompanije pa čak i studenti i mlade arhitekte iz Bele Palanke...

Svako od njih želi da doprinese i ostavi pečat na nečemu što će godinama predstavljati ne samo simbol vere već i ulepšati grad i u vrelim danima utoliti žeđ.

Od podizanja monumentalnih spomenika, krstova i mauzoleja u čast cara Konstantina u okviru obeležavanja ovog jubileja, po svemu sudeći, neće biti ništa. Nišlije nisu uspele da privuku ni veći broj turista zahvaljujući ovom velikom datumu u hrišćanskom svetu. Velika završnica jubileja biće početkom oktobra a nakon toga, kako se Nišlije šale na svoj račun, treba više očekivati od proslave 18 vekova hrišćanstva. Jedini materijalni trag od ovih 17 vekova biće česme.

Svaka česma neće imati samo svoju simboliku, nego i priču. Nekoliko česama, u parku Svetog Save koju je doniralo Kolo srpskih sestara, ili ispred Doma zdravlja, dar opštine Trebinje, su postavljene. Idejna rešenja postoje za sve, a još samo nekoliko njih čeka donatore.

- Nismo verovali da ćemo imati ovakav odziv donatora. Ostalo je samo otvoreno pitanje ko će obezbediti sredstva za česmu u naselju Duvanište na lokaciji gde su tokom bombardovanja 1999. godine, na dan Svetog Vasilija Ostroškog, pale kasetne bombe na igralištu prepunom dece ali niko nije bio povrđen. Vajar Slobodan Ristić osmislio je izgled česme tako da je preostalo da se javi dobrotvor - kaže Krstić i dodaje da je podizanje česama u duhu srpske tradicije. Kompanije, poput "Telekoma", "Nestle", "Frikoma", ali i lokalne samouprave iz Pirota, Bele Palanke, Trebinja pa čak i Graca i Rotari klub takođe su se uključile na ovaj način u proslavu jubileja hrišćanstva.

- Trebinje nam je podarilo repliku česme koju su oni 1933. godine dobili od našeg književnika Jovana Dučića, dok smo, zahvaljujući našem poznatom arhitekti Ivanu Rediju, dobili česmu i od Graca - nabraja Krstić i dodaje da su se i neki pojedinci sami javili da poklone česmu.

- Biće nam donator i Saša Zekić, unuk niškog trgovca Avde Zekića, koji će dobiti svoju česmu na Trgu kralja Aleksandra. Neke lokacije smo sami uredili ali će i neke stare česme, kao na Sinđelićevom trgu, biti zamenjene novim objektima. Što je najvažnije, ova ideja se mnogima dopala tako da se nećemo zaustaviti na ovih 17 česama. One će biti simbolične, prvih 17 česama, a potrudićemo se da svuda gde postoje mogućnosti i sredstva nastavimo da poklanjamo česme narodu.

Krstić ne krije ponos što su uspeli da ostvare svoje zamisli, jedino što ga brine je kako ih sačuvati od vandala.

- Ne verujem da će simbolika koji nose, a to je vera u Boga i toleranacija prema drugim verama, nešto značiti onima koji se ponašaju vandalski. Uveliko radimo na tome da svaka česma dobije i kameru, a očekujemo i da komunalna policija da svoj doprinos.