Ljig: Napravio jedinstvenu farmu mangulica

U LJIGU i okolini mnogi poznaju Živorada Ignjatovića kao vrsnog majstora koji popravlja motokultivatore, testere, kosačice... Ipak, on je najviše zainteresovan za potpuno drugačiji posao.

- Želeo sam i ostvarilo mi se da napravim farmu mangulica - kaže Ignjatović. - Ali moj cilj nije da ih gajim na klasičnoj farmi. Ako ih hranite koncentratom, one će rasti brzo, samo kvalitet mesa neće biti onakav kakav bi trebalo da bude. Srbija ima sve šanse da razvije proizvodnju prirodno zdrave hrane i da na taj način dođe do značajnog izvoznog suficita. Priroda nam je omogućila izvanredne uslove, na nama je da se malo potrudimo i da te uslove iskoristimo na najbolji mogući način.

Mangulica je autohtona srpska rasa svinja za koju se smatra da je u bliskom srodstvu sa divljom svinjom. Uslovi koje zahteva su veoma skromni, praktično su identični uslovima u kojima žive njeni divlji preci. Nekada su živele u šumama i po ritovima, i zahvaljujući svojim izvanrednim osobinama, uspevale su da se održe uprkos oštrim klimatskim uslovima. Mangulice su otporne na sve moguće bolesti od kojih lako obolevaju sve moderne rase svinja.

Ignjatović kaže da ga je mangulica privukla jer je izuzetno pametna, a nije zahtevna.

- Uz psa, ja ne znam pametniju životinju - kaže dok mu mangulice jedu iz ruke.

- Izvanredne su, pamte i tačno znaju šta mogu da očekuju od čoveka. Sa druge strane, njihovo meso je izuzetno zdravo jer je sadržaj holesterola u mesu mangulica čak do neverovatnih 80 odsto niži u odnosu na druge rase. Konzumiranje njihovog mesa dovodi do stvaranja takozvanog pozitivnog holesterola koji blagotvorno deluje na osobe sa povišenim nivoom masnoća u krvi.

Da bi napravio farmu, Ignjatović je ogradio 4,5 hektara hrastove i bukove šume. U ograđenom prostoru našao se i potok.

- Važan je i sam teren - tvrdi ovaj neobični farmer. - Nije isto da li gajite stoku u ravnici ili u planinskom regionu. Ovde je nagib takav da je vrlo teško ostati na nogama. Posetioci moje farme su mi priznali da ih je kratkotrajno obilaženje terena koštalo žestoke upale mišića. Zamislite u kojoj su kondiciji moje mangulice koje taj teren obilaze po ceo dan, kopajući u potrazi za korenjem.

Berkovac se nalazi na nadmorskoj visini od oko 500 metara. U dolini je Banja Vrujci, u blizini Ljig, Ravna gora... klima je planinska, ali nije surova. Mnogobrojni izvori i potoci dopunjuju prirodne potencijale ovog kraja.

- U Berkovcu i okolnim selima - objašnjava nam naš sagovornik - idealni su uslovi za gajenje čiste, nezagađene hrane. Voda je bistra i može da se pije iz potoka, poljoprivrednici praktično ne koriste hemiju, a interesantno je primetiti da nema čak ni ambrozije koja pričinjava mnogo problema izazivajući alergije kod ljudi i stoke. Zbog toga je ovo idealan prostor za gajenje krompira, cvekle i, naravno, voća, posebno šljive.

Ignjatović ističe da svoje mangulice, a ima ih gotovo stotinu, hrani na potpuno prirodan način, tako da ova sorta ostvari sve svoje genetske potencijale.

- One se celog dana kreću u potrazi za hranom. Nema kamena koji ne prevrnu u potrazi za korenjem i larvama insekata, pa delovi šume izgledaju kao kamenolom. Sada je već počeo da sa drveća pada žir, pa su po ceo dan zauzete tražeći ih. Od početka leta zri i voće koje opada sa drveća: dudinje, šljive, jabuke...

Uz sve prednosti, Živorad Ignjatović navodi samo jednu "manu" mangulice.

- Za razliku od modernih sorti svinja koje oprase desetak i više prasića, mangulice oprase samo od šest do sedam - završava priču Ignjatović. - Ali na farmama na kojima se sprovodi intenzivan tov, nije retko prisustvo veterinara dok se krmača prasi. Slede injekcije jer su mladunci neotporni na mnoge bolesti. Moje mangulice se prase u surovoj prirodi, često u "zemunici" koju same iskopaju.