Gazda tera bez milosti na sunce

MALO kome prija rad na ovolikoj vrućini, ali je mnogo onih koji ovih dana svoj posao doživljavaju kao pravi pakao. Među njima je svakako najviše građevinaca, putara, profesionalnih vozača, poljoprivrednika... A sudeći prema najavama meteorologa, prava im vrelina tek predstoji.

Zato iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu apeluju da se poslodavci pridržavaju uputstava koje im je pripremilo Ministarstvo rada i socijalne politike još 2007. godine.

- Oni koji rade na otvorenom i obavljaju teške fizičke poslove, ne bi trebalo da budu na suncu u periodu od 11 do 16 sati. Ipak, odluka da li će se prekinuti rad je na poslodavcu i on procenjuje da li je moguće zaustaviti ceo (proizvodni) proces. A ukoliko nije, dužan je da poštuje mere zaštite - objašnjava za „Novosti“ Vera Božić Trefalt, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. - To u praksi znači da poslodavac mora da obezbedi nekoliko timova koji će se smenjivati na dva sata, zaposlenima na putevima je neophodno obezbediti zaklon, poljoprivrednicima marame, moraju se praviti češće pauze, ali i obezbediti velike količine vode i sokova. U svakoj firmi je poželjno da bar dva odsto zaposlenih bude osposobljeno za pružanje prve pomoći.

S druge strane, izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, usvojenim prošlog leta, put od kuće do posla više nije briga poslodavca pa on ne snosi nikakvu odgovornost ako recimo njegov radnik dehidrira ili dobije toplotni udar u gradskom prevozu. Ipak, Trefaltova apeluje da svako brine o sebi bez obzira na zakonske odredbe i dodaje i svi koji rade na gradilištima, putevima ili drugim otvorenim prostorima, vode računa da, uprkos vrelini, ne skidaju zaštitnu opremu.

- Svedoci smo mnogih povreda, pa i onih sa tragičnim ishodima upravo zato što ti radnici nisu imali adkekvatnu opremu, nisu nosili šlemove, vezivali pojaseve na skelama i pokretnim platformama... Uz umor i pad koncentracije pri ovim vrućinama, posledice mogu biti fatalne.

Ni oni u kancelarijama ne bi smeli biti neobazrivi, upozoravaju u Upravi za bezbednost:

- Prema propisima o bezbednosti na radu, klima uređaji ne bi smeli da se podešavaju na temperature ispod 28 stepeni. Prostorije mogu dodatno da se rashlade kada su napolju ovakve vreline, ali ni tada razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bi trebalo da prelazi šest-sedam stepeni. U suprotnom, pri izlasku iz jako rashlađene prostorije u prirodnu sredinu, mogući su toplotni udari.

Stanje na terenu je, međutim, nešto drugačije od onoga na papiru. Milinko Popović, predsednik sindikata građevinarstva u ASNS, kaže da našim radnicima nesumnjivo „gori pod nogama“:

- Posebno je teško onima koji izlivaju beton ili prave asfalt jer oni rade na temperaturama koje prelaze 45 stepeni. Ipak, malo koji poslodavac hoće da im promeni smene.

On kaže da se u firmama sa većinskim državnim kapitalom, mere bezbednosti i preporuke o radu na otvorenom uglavnom poštuju, ali do to nije slučaj u čak 80 odsto privatnih preduzeća.

- Poslodavci uglavnom gledaju da od svog radnika maksimalno izvuku korist, a da mu što manje plate - dodaje Popović. - Praktično ih tretiraju kao „zadnje rupe na svirali“ i malo ko uopšte vodi računa da im olakša posao na terenu. Ne vode računa ni o smeni radnika, ni o pauzama, pa čak ni o dovoljnim količinama vode.

Ipak, na adresu Republičkog inspektorata za rad ne stiže očekivan broj žalbi. Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad kaže da uprkos vrućinama nije povećan broj prijava radnika koji imaju prigovor na svoje poslodavce.

- Naši inspektori su pojačali broj obilazaka i kontrole na terenu i to posebno u najrizičnijim delatnostima kao što su građevinarstvo, poljoprivreda i kopovi. Proveravamo svakodnevno koliko poslodavci primenjuju mere za rad na visokim temperaturama na otvorenom prostoru, ali je broj prigovora prosečan kao i tokom cele godine.

Peruničić dodaje da će se inspektori i ubuduće odazivati svakom pozivu radnika, a ako se uvere da uslovi nisu prilagođeni ekstremnim temperaturama odmah će sankcionisati njihove šefove. Oni, međutim, mogu „samo“ da napišu prekršajne prijave, ali sud preduzetnike može da kazni od 400.000 do 500.000 dinara, a pravna lica od 800.000 do milion.