Beg od vreline košta

U GOSTIMA je najjeftinije. Samo kad bi bilo velikodušnih domaćina. Kako provesti godišnji odmor u godini u kojoj je većini „mirovala“ plata, a troškovi isisali sve raposložive „minuse“, težak je matematički problem. I odricanje od putovanja, međutim, ne donosi značajnu uštedu.

Gostoljubivi rođaci, prijatelji, može i na selu, a još bolje na moru - najbezbolnije su rešenje. Obezbeđen smeštaj, siguran makar jedan obrok, a najveći izdatak bio bi sam put. Ovakvo letovanje bilo bi potpuno isplativo. Ali malo kome je na raspolaganju.

Anketa među građanima Srbije, koju je nedavno uradila kompanija „Viza“ pokazuje da je trećina ispitanih izabrala pristupačnije aranžamene u Srbiji. Oni podrazumevaju seoski ili banjski turizam. I koštaju oko 150 evra po osobi za deset dana.

- Ja već godinama tako letujem - kaže Ivana J. iz Beograda. - Izabrali smo apartman u jednom etno-selu, na samoj obali Drine. Za nedelju dana smeštaj nas košta 100 evra. Uz prevoz i hranu, ne verujem da ćemo potrošiti više od 300 evra ukupno. Da ne izađemo iz stana u Beogradu, nego samo da se prehranimo, potrošili bismo najmanje 15.000 dinara za to vreme. A kad je čovek na odmoru, neće samo da sedi u kući. Viđa se sa ljudim, ode makar na bazen, časti se večerom ili bar pozove goste.

Poklonici putovanja kao ključan argument protiv ostajanja u ime štednje potežu i potrošnju struje. U tropskim danima, ko ima, u kući ne gasi klima-uređaj. I ako rashlađivanje poveća račun i za 50 odsto, teško da bi taj iznos pokrio letovanje. Mada, bilo bi dovoljno makar za jednu autobusku kartu do crnogorskog primorja.

- Potrošnja električne energije ovih dana dostiže 87 miliona kilovat-časova - kažu u „Elektroprivredi Srbije“. - To je povećanje od 13 odsto u odnosu na dane sa nižim temperaturama, kada se ne uključuju rashladni uređaji. Prosečni letnji račun za struju, ipak, nije veći od zimskog, jer je letnja potrošnja električne energije i dalje manja od one u hladnim danima.

Ekonomisti, međutim, podsećaju da koliko će ko potrošiti zavisi od njegovih mogućnosti. I to važi u oba slučaja. Ko ima, trošiće i kod kuće i na odmoru. Ko nema, štedeće i u domu i u pansionu.

- Pretpostavimo da određeni društveni slojevi konzumiraju veći nivo potrošnje u sopstvenom domaćinstvu i njima je sasvim svejedno gde su - smatra ekonomista Dragovan Milićević. - Oni i u svom gradu potroše onoliko koliko košta skuplji aranžman. Taj, doduše malobrojni sloj stanovništva ne gleda mnogo na uštede od recimo par stotina evra odlaskom na odmor i putovanje u odnosu na ostanak kod kuće. Veliki broj građana, međutim, ima nivo potrošnje oko proseka ili ispod. Kod njih je situacija sasvim drugačija. Prvo i osnovno, odlazak iz mesta boravka u druge destinacije može značajno da smanji troškove. Odmor u vikendici, na selu ili planini, značajno pojeftinjuje boravak. Isto kao i seoski turizam. Značajno je manja mogućnost potrošnje.

U slučaju putovanje na dalje destinacije, smeštaja u hotelima, međutim, ova računica ne važi. Pa sve i da putnici biraju skromne apartmane, sami spremaju hranu i izbegavaju restorane.

- Mislim da se određene uštede mogu ostvariti samo odlaskom na bliske destinacije u sopstvenoj režiji - zaključuje Milićević.

Tome u prilog idu i podaci iz „Vizine“ ankete. Prosečan srpski turista ove godine planira da otputuje na deset dana letovanja i očekuje da potroši 300 evra. Jasno je da jedna osoba toliko novca ne mora da potroši za isti taj period u svom gradu.

- Prosečan budžet za letnji odmor je oko 350 evra - pokazuje ovo istraživanje. - Na pitanje koliko novca planiraju da potroše, 44 odsto odgovara od 101 do 300 evra, 18,8 odsto do 100 evra, 24,8 odsto ispitanih planira da potroši od 301 do 600 evra, dok samo 10 odsto planira da da do 1.000 evra.Kada je reč o štednji za letnje odmore, istraživanje je pokazalo da 42 odsto ispitanih štedi za odmor od dva do pet meseci, dok 17 odsto štedi do godinu dana. Rezultati su pokazali da dve trećine srpskih turista organizuje put samostalno, dok jedna četvrtina koristi usluge turističkih agencija.