Istražujemo: Evropska unija novcem iz fondova želi da otrgne Srbiju iz zagrljaja Rusije i Kine

SVE izvesnija reforma EU i posebno njenog proširenja Srbiji bi mogla da donese brži pristup evropskim fondovima i ekonomsku dobit, ali bi punopravno članstvo naše zemlje i uticaj na donošenje odluka u Uniji praktično odložila na neodređeno vreme, a najverovatnije i sasvim isključila.

Ova vizija proširenja, koju pre svih "gura" francuski predsednik Emanuel Makron, njemu bi omogućila da zaustavi širenje broja zemalja sa pravom glasa u EU, što od početka želi da izbegne, a da istovremeno Zapadni Balkan ekonomski veže uz EU. Tako bi ga otrgao iz zagrljaja Rusije i Kine, ali i skrajnuo uticaj SAD, jačajući pozicije starog jezgra Unije - Francuske i Nemačke.

PROČITAJTE JOŠ -Sporazum Kurtija i DSK: Isa Mustafa će "naslediti" Tačija?

Iako nova strategija proširenja tek treba da bude usvojena, da su spekulacije o promenama u EU tačne, praktično je potvrdio i ambasador Francuske u Beogradu Žan-Luj Falkoni. On je izjavio da je Francuska Savetu EU predložila da razmotri ideju modernizacije procesa proširenja, koja bi zemljama kandidatima omogućila da u pojedinim oblastima, u kojima su ispunile kriterijume, počnu brže da koriste njene dobrobiti, umesto da čekaju kraj tog procesa.

Kada se u nekoj oblasti ispune kriterijumi i završi pregovaranje, u finansijama ili kulturi, na primer, zemlja kandidat bi, zajedno sa predstavnicima EU, mogla da sedne za isti sto i učestvuje u dogovorima u tim oblastima, ali bez prava glasa, objasnio je ambasador.

Igor Novaković, koordinator Nacionalnog konventa Srbije o EU za poglavlja 30 (spoljna trgovina) i 31 (spoljna i bezbednosna politika), veruje da se proces proširenja ne ukida, već da će biti reformisan:

- Pominje se da će biti omogućen pristup kohezivnim fondovima, što je veoma značajno, pošto su dosad bili ponuđeni samo državama članicama. Takođe, predviđa se i inkluzija naših predstavnika u ključne i sektorske institucije, ali bez prava glasa. Navodno će osim nagrada za uspeh u reformama biti predviđena i mogućnost nazadovanja ako za njih nema političke volje.

Iz Brisela i uticajnih članica EU stižu različite ideje,foto AP

Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, smatra da je opravdana reakcija u zemljama Zapadnog Balkana zbog nuđenja alternativnih modela umesto punopravnog članstva u EU:

- Članstvo je davno obećano. EU mora da strateški promišlja svoju budućnost, kao što to čini i Zapadni Balkan, koji svoju budućnost odavno vezuje za EU. Proširenje ne treba da bude žrtva promenjenih okolnosti u EU, a o promeni paradigme treba govoriti ukoliko će ići u pravcu brže integracije, a ne u pravcu recikliranja starih ideja, poput privilegovanog, partnerstva ili "prijateljstva s povlasticama, ali bez obaveza". Evropa zajedničkih vrednosti i Evropa zajedničkog tržišta treba da ostanu cilj kome težimo, jer jedno bez drugog ne ide.

Ipak, prebacivanje procesa proširenja sa političkog na ekonomski kolosek, Srbiji bi moglo da ide u prilog jer bi to mogao da bude način da se relaksira pritisak na Beograd u vezi sa priznavanjem Kosova. Čuveno poglavlje 35 tako bi moglo da ostane za kraj, a pitanje je i koliko bi neformalni uslov da Beograd prizna Kosovo tada imao značaja, ako punopravno članstvo u EU kao opcija praktično bude isključeno.

Si Đinping

MOGUĆNOST ČLANSTVA U EKONOMSKOM PROSTORU

JEDNA od opcija koje se pominju za Zapadni Balkan, jeste i mogućnost članstva u sporazumu o Evropskom ekonomskom prostoru, bez članstva u EU. EEP je osnovan 1994. i članicama omogućava da učestvuju u unutrašnjem tržištu EU. One su u obavezi da usvoje sve zakone EU koji se tiču jedinstvenog tržišta, osim propisa o poljoprivredi i ribarstvu. Članice EEP a koje nisu u EU trenutno su Island, Lihtenštajn i Norveška. Švajcarska, koja takođe nije članica EU, nije se pridružila EEP, ali sa Unijom ima sličan sporazum.

JADRANKA JOKSIMOVIĆ: VEĆ PREŽIVELI PROMENU

MINISTARKA za evropske integracije Jadranka Joksimović napominje da je Srbija već preživela promenu metodologije evrointegracija. Odnosno, naša država bila je prva koja je počela pregovore s novim pristupom, da se odmah otvore poglavlja 23 i 24 (vladavina prava i pravosuđe), plus poglavlje 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa sa Prištinom, i od čijeg napretka zavise i sva ostala poglavlja:

- Druge države nisu imale takvu vrstu zahteva i otvarale su poglavlja za koja su bile tehnički pripremljena.