Komentar: Most

MOSTOVI postoje da bi spajali ljude, a onaj u Kosovskoj Mitrovici već godinama je sinonim za podelu. Na Albance koji kidišu i Srbe koji strepe za živote. Taj prelaz postao je bedem i poslednja linija odbrane naših sunarodnika na severu KiM.

Uprkos tome, svetski i evropski službenici u svojim raportima pedantno ubeleže minus za to što most preko Ibra još nije otvoren za saobraćaj. I to redovno trljaju Beogradu o nos kao jednu od neispunjenih obaveza. Podaci o broju napada na Srbe obavezno ostaju zabašureni milozvučnim apelima da se "dve strane" okrenu budućnosti i izgradnji suživota.

Pre tri dana još jednom se pokazalo da će još mnogo vode iz Ibra morati da protekne ispod mosta pre nego što se ostvari plan sanjara iz međunarodne zajednice. Srpski mladić D. B. (17), baš u blizini te zamišljene "linije ujedinjenja", brutalno je izboden. Po novu žrtvu pomahnitali Albanci stigli su jurišom iz južnog dela Mitrovice u severni, srpski deo. Prethodnih godina zabeleženo je više od 120 sličnih upada, a crni bilans je nekoliko stotina povređenih i dvoje ubijenih Srba?!

PROČITAJTE JOŠ - Albanci čak 120 puta upadali u Mitrovicu, otvaranje mosta veliki rizik

Dok traže da se most otvori, ti dežurni svetski dušebrižnici za sudbinu "multietničnog Kosova" istovremeno podižu žičane ograde i planiraju zidove da bi se zaštitili od migranata. Licemerno i podmuklo upiru prst u Beograd hraneći otvorenu ambiciju Prištine da osvoji ceo sever KiM. Isprečio im se prelaz preko Ibra i Srbi koje je albanski teror naučio oprezu.

Zato će i gradonačelnik južnog dela Mitrovice Agim Bahtiri, koji hoće da most nazove po Šakiri i da je pozove da zapeva na svečanom otvaranju, morati još da se strpi. Jer, Srbi i dalje žive u strahu od napada. I nije im do pesme.