Birački spisak bez mrtvih duša

KLINČ opozicije i vlasti oko izbornih uslova, praktično je u pat-poziciji. Onaj deo opozicionara koji preti bojkotom zahteva da se štošta promeni, dok iz vlasti poručuju da su pravila ista kao i pre sedam godina, kada su njihovi rivali raspisivali izbore.

Iz Nemanjine poručuju da je promenjeno svega nekoliko odredaba koje ne predstavljaju ključni deo izbornih uslova. I što se tiče tehničke pripreme glasanja sve je isto, osim što je sada birački spisak ažuriraniji i automatizovan, tako da umrlima više ne bi trebalo da stižu pozivi.

PROČITAJTE JOŠ: Đilas neće na razgovore

Birački spisak je od februara povezan sa matičnim knjigama umrlih i venčanih u elektronskom obliku, tako da čim matičari unesu da je neko preminuo, u roku od 24 časa ta će se izmena evidentirati i u biračkom spisku i pokojnik će biti izbrisan. Takođe, ako se neko venča ili razvede uz promenu prezimena, u istom roku i to će se izmeniti.

Inače, predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će pozvati Kancelariju za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a da njihovi stručnjaci nekoliko meseci pre izbora detaljno prečešljaju birački spisak.

U polemiku oko izbornih uslova uključio se i lider SPS Ivica Dačić navodima da opozicija kroz tu kampanju uslovljavanja traži alibi za izborni neuspeh, jer imaju ogroman problem - kako da osvoje dovoljan broj glasova:

- Da je Vučić nešto promenio u izbornim uslovima, neko bi i mogao da kaže, "hajde da vidimo zašto ste to uradili", ali izborna regulativa je ostala iz vremena DS.

Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar objašnjava da je na nivou izbornog zakonodavstva bilo malo izmena od 2012. odnosno da nije promenjeno ništa u klasičnom izbornom zakonu, koji se odnosi na sprovođenje izbora i rad RIK.

- Međutim, u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti 2014. godine promenjeno je nekoliko članova i uneta je odredba da se sredstva koja stranke dobijaju iz budžeta za redovan rad mogu koristiti za kampanju. Opoziciji je to sporno, jer vladajuće partije na osnovu ranijih rezultata na izborima dobijaju znatno više novca koji mogu da koriste u kampanji. To im je postalo sporno kada je vladajuća stranka značajno odskočila sa rezultatom, a do 2012. godine bile su manje razlike u stranačkim rezultatima.

Klačar navodi i da su 2014. usvojena tri nova medijska zakona koja se bave generalnim uređenjem medija, i osim jedne, ostale promene u njima ne tiču se izbora.

PROČITAJTE JOŠ: Đilas ruši ujedinjenje DS?

UPUTSTVA RRA BILA BOLjA

KLAČAR ukazuje da je 2015. REM usvojio novi Pravilnik o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje, koji je mnogo skromniji i sa manje pravila u ponašanju medija u odnosu na ranije:

- RRA je od 2003. izdavao opšta obavezujuća uputstva za medije, koja su morali da poštuju. Novi dokument REM je bio široko postavljen, dozvoljavajući medijima mnogo više slobode, i izgledao je lošiji nego ranija uputstva. Međutim, taj pravilnik je u februaru ove godine stavljen van snage.