Traže hitan sporazum sa Prištinom

KLjUČ za dalji put Srbije ka EU su rešavanje kosovskog pitanja i poboljšanje vladavine prava, proizilazi iz godišnjeg izveštaja o proširenju koji je juče predstavljen u Briselu. Komesar za pregovore o proširenju Johanes Han istakao je da je Srbija zabeležila napredak u evropskim integracijama, ali i naglasio da se očekuje dalje angažovanje u najvažnijim oblastima. To se pre svega odnosi na reforme u vladavini prava, kako je to istaknuto u pristupnim poglavljima 23 i 24.

Što se tiče normalizacije odnosa sa Prištinom, ističe se da je Srbija ostala posvećena dijalogu i pokazala suzdržanost u svom odgovoru na uvođenje carinskih tarifa. Ipak, naglašava se da treba da se ulože značajni napori, posebno u međunarodnim odnosima, da se uspostavi povoljno okruženje za zaključivanje pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom.

- Takav sporazum je hitan i presudan da bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na svom evropskom putu - stoji između ostalog u sažetku zaključaka.

Premijerka Ana Brnabić, nakon što joj je Sem Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji uručio izveštaj, pozvala je EU da i sama poštuje vladavinu prava, na kojoj toliko insistira, jer "Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) s Prištinom predviđa mehanizme u slučaju da ga neko krši, kao što to privremene prištinske vlasti čine s taksama na robu iz centralne Srbije i BiH".

PROČITAJTE JOŠ - Mekalister: Svedok sam napretka Srbije

- Neka garantuju implementaciju Briselskog sporazuma, formiranje ZSO, zato što je i njihov potpis na tom sporazumu, i neka poštuju SSP, koji su potpisali sa Prištinom - istakla je premijerka i dodala da je zabrinuta zbog situacije na KiM, stalnih i sve češćih incidenata, kao i zbog nedostatka konkretne reakcije EU na sve ono što se dešava.

U izveštaju EK, kada je reč o političkim kriterijumima, naglašeno je i da je Srbija umereno pripremljena u oblasti reforme javne uprave. Beleži se i ograničeni napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali se traže dodatni napori. Iako Srbija ima određeni nivo pripreme, nije postignut napredak u pogledu slobode izražavanja, navodi se u izveštaju.

Pozitivno je ocenjeno upravljanje migracionim tokovima, a treba da se poštuje obaveza readmisija državljana trećih zemalja, kao i da postoji suzdržavanje od daljeg odstupanja od vizne politike EU.

Na unutrašnjem planu, ističe se da postoji hitna potreba da se stvori više prostora za istinsku međustranačku debatu, kao i da je došlo do pogoršanja zakonodavne rasprave i u nadzoru parlamenta nad izvršnom vlašću. Navodi se i održavanje sedmičnih protesta protiv vlade, koji su počeli u Beogradu u decembru prošle godine, sa zahtevima za slobodu medija i slobodne izbore. Ističe se i da je nekoliko opozicionih stranaka objavilo bojkot parlamentarnih izbora.

Komisija je, istovremeno, istakla da srpska ekonomija i uloga Beograda u regionu nastavljaju da daju pozitivne rezultate.

PROČITAJTE JOŠ - Fabrici: Najbolji scenario za Srbija da Evropa ostane otvorena

POZIV DA UVEDEMO SANKCIJE RUSIJI

SRBIJA je 53 odsto usklađena sa spoljnom politikom EU i u periodu obuhvaćenom novim Izveštajem o napretku, od marta 2018. do februara 2019. Beograd je podržao 46 od 87 evropskih deklaracija u toj oblasti. Ocenjeno je da je u poglavlju 31, koje se odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku, Srbija umereno pripremljena za članstvo, uz napomenu da se naša zemlja i dalje ne usklađuje sa restriktivnim merama koje se odnose na Rusiju i Venecuelu. U narednoj godini, navela je EK, Srbija treba posebno da se usmeri na praćenje "kaznene politike" Brisela prema trećim zemljama.