KOMENTAR: Taoci

BEKETOVA drama, iz domena teatra apsurda, u kojoj glavni junaci čekaju onoga koji se nikad neće pojaviti, daje mnoga stručna objašnjenja u vezi sa evropskim putem Srbije u EU. Jedan od mnoštva nebuloznih činova u ovoj realnoj tragikomediji koju proživljavamo je i sadržaj pregovaračkog poglavlja broj 35.

Srbija je prema njemu u obavezi da se dogovori sa drugim delom svoje teritorije o onome o čemu dve strane ne mogu da se saglase i što je protivno međunarodnim pravilima, uz ustupanje dela zemlje da bismo ispoštovali paradoksalne zahteve onih čiji je posao da se zalažu za primenu zakona i na kraju bili primljeni u lepo zamišljenu EU koja nema perspektivu.

Pročitajte još - PARADOKS U POGLAVLjU 35: Evropa nas koči zbog platforme Albanaca?!

U iščekivanju Godoa, prolazimo kroz razne nelogične situacije, od kojih predstava fikcije apsurda kulminira odlukom druge strane da sahrani dijalog. Primajući to k znanju, iz EU su istovremeno poručili da je, ipak, iluzorno očekivati da se iz famozne oblasti 35 izbaci kosovsko pitanje, jer je ono jedan od najvažnijih aspekata približavanja Srbije EU. Tako smo direktno postali taoci politike besmisla.

Tokom dijaloga, EU je pokazala da nema težinu da utiče na drugu stranu da primeni sporazume. To, međutim, nije ništa promenilo u našoj obavezi da postignemo dogovor sa onima koji ne žele da se dogovaraju, a da ne znamo ni o čemu.

U Briselu ne kriju da pregovarački okvir sa Srbijom sadrži novi pristup, ali ta posebnost ne definiše situaciju u kojoj se drugi obavezuje tuđom inercijom, iako postupak nalaže da jedna strana ne može da koči drugu u procesu integracija.

Za to vreme, mi stojimo, i čekamo, shvatajući da teatar apsurda može da bude poučan i zabavan sve dok njegovi dometi nonsensa ne postanu činovi u sopstvenoj životnoj drami.