KOMENTAR: Tajming

NA vest u sredu iz Novog Sada da su dve autonomaške partije, LSV i VP, oformile tzv. vojvođanski front, pomirljivi a čestiti Lala iz vica rekao bi - izem ti takav "tajming"!

Ali nije vic. Samo nekoliko meseci posle proslave veka od kada je Srbija dobila svoj vojvođanski sever, a Jaša Tomić, "po srcu i pameti" u Srpskoj Atini proglasio prisajedinjenje, Nenad Čanak i Aleksandar Odžić stavili su potpise na sporazum kojim se traži - odjedinjenje.

Vojvodini je, po njima, potrebna "puna autonomija" - izvršna, zakonodavna i sudska vlast, poreska uprava, finansiranje. U tri reči - država na tacni. Copy - paste komunističkog ustava iz 1974, koji je Vojvodini i KiM u tadašnjoj SFRJ otvorio put ka separatizmu.

Ideju o "republici Vojvodini" Čanak je pre tri decenije ugradio u program svoje stranke, ali u sredu ju je korigovao, rekavši da se zalaže za Vojvodinu "na teritoriji Srbije". Nasuprot njemu, Odžić konstantno sneva "republiku Vojvodinu", a na skupu autonomaša, pre sedam godina, založio se za konfederaciju Srbije i njene severne pokrajine.

Pročitajte još - Čankovi ligaši prizivaju Kataloniju

"Istorijski sporazum" u sredu Čanak je začinio parafrazom reči Vase Stajića, srpskog političara iz Ugarske, koji je nasuprot Jaši Tomiću 1918. propagirao direktno prisajedinjenje Vojvodine Jugoslaviji. Stajić, kome je bio miliji jugoslovenski kaput od srpske košulje, docnije, između dva svetska rata, govorio je da će "Vojvodine biti onoliko koliko bude borbe za nju".

A kada je već o borbi reč... od 2001. do 2016. godine, vladajući Vojvodinom, Čanak se krajnje simbolično "izborio" za APV - nametnuo je pokrajini heraldički sumnjiv grb i zastavu i praznu priču o "našim novcima". Takvu politiku birači su "nagradili" sa svega šest odsto podrške na prošlim izborima.