Komentar: Međutim

KAD ja tamo, a ono - međutim. Ova kultna rečenica iz plejade šarmantnih beogradskih grafita, koja u sebi, na jednom mestu, sadrži mudrost egzistencijalnog asfalta, iskustvo životne folozofije i enigmu nerešivih glavobolja, bila bi najtačnija definicija mukotrpnog puta Srbije u EU, ispresecanog mnogobrojnim preprekama i iznenađenjima.

Evo, baš ovih dana, javiše nam da će nam ubuduće verovatno uslovljavati pristupnu pomoć ispunjavanjem postavljenih domaćih zadataka. Cenovnik za vojnu vežbu sa Belorusijom koju budemo izveli kao vojno neutralna zemlja, za nemešanje u unutrašnje stvari nezavisnih država, uključujući i pravo njihovih građana da suvereno biraju svoje predsednike, ili za nepristajanje na uvođenje sankcija Moskvi, tek će nam isporučiti.

PROČITAJTE I:KOMENTAR: Bauk

Ne prođe mnogo, tek, iznenade nas nekom novom, dobro smišljenom zamkom usred slaloma u magli i vejavici na putu evropskih integracija. Razdvoji se od Crne Gore, ispoštuj tajne optužnice Haškog tribunala, udovolji komšijama iako oni neće tebi, igraj po žici regionalnih senzibiliteta, štampaj nove udžbenike, menjaj istoriju, granice i tradiciju. I taman kad ti na vrat natovare golemu nevolju sudbonosnog rešavanja kosovskog pitanja, dodaju još jednu pokretnu metu.

Biće posle još, do sitnih crevaca: peci manje rakije, dozvoli Nemcima da ćevape i šljivovicu smatraju svojim specijalitetima, nemoj šunku da sušiš na tavanu. I, tako, trčiš da ne zakasniš na urbani parti, prolazeći pored onog grafita s početka priče, preskačući u hodu nasumično postavljene prepreke, a kad tamo - neorganizovani domaćin lošom muzikom i praznom trpezom već rasterao sve goste.