KOMENTAR: Stan

PROCENjUJE se da u Nišu ima 10.000 porodica bez rešenog stambenog pitanja i nije slučajno što je država baš u ovom gradu među prvima počela da gradi jeftine stanove za pripadnike snaga bezbednosti. Zato je i čudno da se država odriče stana koji jednom Nišliji nije potreban. Tako bar on tvrdi, i moramo mu verovati.

Zašto mu država ne veruje i maltretira ga - jer je stan četiri puta dosad obijan, a stižu i računi iako niko ne živi u njemu - teško je objasniti. Navodno, nema ko da uzme ključeve, a posle ganjaju one koje se late kalauza da bi se skućili.

Krilatica "Imaš kuću, vrati stan", iako popularna pre 40 godina, u praksi se nije nešto primila, jer je malo ko bio spreman da se odrekne kvadrata u korist države i partije. Oni koji su to i učinili punili su novinske stupce kao primer "pravog komuniste" i "junaka samoupravljačkog naroda".

Skoro pola veka kasnije namera Nišlije Višeslava Mladenovića da učini isto, umesto zahvalnosti, izaziva zbunjenost. Pogotovo ako se uzme u obzir njegova upornost, jer to pokušava da uradi već 11 godina.

Pročitajte još - Vučić obišao "ogledni" stan za snage bezbednosti: Za 67 kvadrata rata 118 evra

- Stvarno hoćeš da vratiš stan? - stalno čuje pitanje sa prizvukom osuda.

Višeslav zaista hoće da vrati stan, ali nema kome, jer država ne želi da uzme tih četrdesetak kvadrata u koje je Višeslava smestila sa porodicom kada su mu NATO bombe razorile porodičnu kuću u Medoševcu na Đurđevdan pre 20 godina!

Njegovo rezonovanje je pošteno i logično - ista država mu je 2008. godine sagradila novu kuću i Višeslav ne želi da zadrži stan. A mogao bi da ga izda pod kiriju i ubire solidnih i neoporezovanih 150 evra mesečno. Za 11 godina nakupio bi 19.800 evra, taman za još jednu garsonjeru u centru grada.