Nikolaj Plotnjikov: Sirijski ratnici prete i Srbiji

ZNAČAJAN deo stranih plaćenika, koji će, posle dogovora predsednika Rusije i Turske, napustiti sirijsku provinciju Idlib, ući će u narednom periodu u Evropu, kao migranti. Neki od njih ostaće i na Balkanu, gde bi mogli da predstavljaju pretnju za bezbednost.

Ovo, u intervjuu, za "Novosti", kaže Nikolaj Plotnjikov, šef Centra za naučne i analitičke informacije Instituta za orijentalne studije pri Ruskoj akademiji nauka. Plotnjikov je general-major u penziji, doktor političkih nauka i stručnjak za Bliski istok, migracije i međunarodni terorizam. Prema njegovim rečima, postoji više faktora koji utiču na to da bi deo džihadista mogao da ostane u balkanskim zemljama:

- Pre svega, tome doprinose slabe vlade u nekim zemljama bivše Jugoslavije i činjenica da nemaju čvrste zakone protiv regrutovanja za ratove u stranim zemljama. Nije tajna ni da je nakon rata u bivšoj Jugoslaviji ostala velika količina oružja, a Balkan je tradicionalno glavna trasa za šverc avganistanskog heroina. To je bitno jer se teroristi pre svega finansiraju od trgovine drogom, belim robljem i organima. Mislim da srpska policija i organi bezbednosti to najbolje znaju.

* U kojoj meri povratnici iz sirijskog rata predstavljaju opasnost za evropske zemlje?

- Rusi kažu - možeš vuka dugo da hraniš, ali on svejedno želi da se vrati u šumu. Ovi ljudi neće tek tako odustati od svojih namera. Teroristički napadi u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj, Finskoj... to potvrđuju. Pre praznika Kurban- bajrama širila se poruka koju pripisuju vođi Islamske države, Al Bagdadiju, koji je, navodno, još živ. U toj poruci se agituje na borce da ulaze u evropske zemlje i da tamo vode rat sa krstašima.

PROČITAJTE I:Moskva: Vašington sprema napad na Siriju kao na Srbiju

* Imate li podatke o državljanima balkanskih zemalja koji su se borili na strani sirijske naoružane opozicije?

- Nedavno smo počeli da istražujemo državljane balkanskih zemalja i to je fenomen koji je za nas veoma zanimljiv. Prema našim informacijama, na strani Al kaide u Siriji, borili su se žitelji Kosova, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore... Tokom jednog putovanja u Alep, nakon oslobađanja 2016. godine, sirijski Kurdi predali su nam kopije srpskog i hrvatskog pasoša koji su imali sliku istog čoveka, a koji je poginuo boreći se na strani terorista. I među borcima koji su se oporavljali u vojnim bolnicama Izraela bilo je državljana BiH i Kosova. Izraelci su nam rekli da su to za njih pacijenti, da ne ulaze u to da li su ekstremisti ili nešto drugo, ali potvrdili su da je kod njih bilo boraca iz bivše Jugoslavije.

* Pomenuli ste jake veze islamskih radikala i organizovanog kriminala?

- Regrutovanje za Islamsku državu postalo je dobar biznis. Korist iz rata u Siriji i Iraku imaju i "crni transplantolozi". Znamo za primere da su ciljano birali zdrave mlade muškarce koje su regrutovali za rat u Siriji, ali nisu ih slali u borbu. Njih su dobro hranili i pazili, a kada je trebalo, ubijali su ih i uzimali njihove organe.

* Predstavljaju li radikalni islamisti opasnost i za Rusiju i njoj bliske zemlje?

- Deo boraca preko Pakistana odlazi u Avganistan, gde su se već pojavili u odredima Islamske države. Oni su dobro naoružani, drže se u malim grupama i izbegavaju sukobe sa avganistanskom vojskom. Imamo utisak da oni čekaju nečiju naredbu kako bi destabilizovali situaciju u zemljama centralne Azije. To nam potvrđuje i avganistanski Institut za strateška istraživanja.

* Šta nas očekuje kada rat u Siriji konačno dođe kraju? Da li će se smanjiti pritisak migranata na Evropu?

- Predsednik Rusije već je pokrenuo inicijativu da se radi na povratku migranata u Siriju. Rusija se obratila svim zemljama u kojima trenutno žive sirijske izbeglice, da zajedno radimo na njihovom povratku u zemlju. Nažalost, evropske zemlje nisu se odazvale na ovaj poziv. Odlučile su da rade po principu - pucaću sebi u nogu, ali neću izaći u susret Rusiji. Biće teško, ali proces povratka migranata je počeo. Da bi se sproveo do kraja, moraju da se stvore uslovi. Međutim, problem je što osim Rusije i organizacija pod okriljem UN u tome niko ne učestvuje. EU je zvanično rekla da ne želi da pomaže Asadovom režimu. Ali kakve veze imaju Asad i ljudi koji su stradali od rata? Vaša zemlja je i sama stradala, tako da vi to najbolje znate. Želim da naglasim da vaša zemlja pruža humanitarnu pomoć Siriji.

NEMAMO BLIŽIH OD SRBA

* ZAPAD sve češće govori o "malignom uticaju Rusije na Balkanu". Kako to vidite?

- Rusija i Srbija su odavno u prijateljskim odnosima. Moj predak se, kao kozak, borio u redovima crnogorske konjice u ratu za oslobođenje od Turske. Vi najbolje znate kakvu je ulogu Rusija imala u dvadesetom veku i nije slučajno što u Beogradu postoji spomenik caru Nikolaju Drugom. Za nas su Srbi oduvek bili narod iste krvi i mi bližih od Srba na Balkanu nemamo.

Foto Tanjug-AP

BLISKI ISTOK

INSTITUT za orijentalne studije otvoren je još 1818. godine kao Azijski muzej u sklopu Carske akademije nauka. Godine 1930. prerastao je u Institut za orijentalne studije Akademije nauka SSSR i tada su postavljeni ciljevi koji su ostali isti do danas - proučavanje stare, srednjovekovne, nove i najnovije istorije zemalja istoka. U Srbiji, institut sarađuje sa Konfluks centrom koji je osnovao bivši ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić.