Kako je papina poseta propala

PAPA Franja je 2016. godine prihvatio poziv da dođe u Srbiju, ali do posete nije došlo zbog protivljenja Srpske pravoslavne crkve.

Ove, do sada neobjavljene detalje pregovora o dolasku poglavara Rimokatoličke crkve, obelodanio je u petak ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. "Novosti" su imale i uvid u dokument iz koga se vidi da je papa Franja u januaru 2016. godine definitivno prihvatio poziv tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je septembra 2015. boravio u zvaničnoj poseti Vatikanu.

"Imajući u vidu vaš poziv da papa poseti Srbiju, papa je prihvatio i želi da realizuje svoje apostolsko hodočašće", navedeno je u pismu otpravnika poslova Vatikana upućenog Nikoliću 18. januara 2016. godine. Kao mogući termini posete predlaženi su 21. i 22. maj 2016. godine.

"Zaista bih cenio da mi što je pre moguće potvrdite saglasnost za predložene datume", piše otpravnik poslova uz molbu predsedniku da tu informaciju drži u strogoj tajnosti.

Dan kasnije, 19. januara 2016. godine, na Andrićev venac stigla je još jedna nota vatikanskog otpravnika poslova u kojoj je napomenuto da bi prethodnica, koja treba da pripremi posetu pape Franje, stigla u Beograd već 24. januara.

Epilog ove prepiske usledio je posle razgovora predsednika Nikolića sa vrhom SPC. Posle konsultacija, međutim, poseta je - otkazana.

SPC smatra da je za posetu pape rano

Diplomatski detalji iz 2016. godine na liniji Beograd - Rim, koje je otkrio ministar Dačić, potvrdili su osnovanost najava da je papa Franja izuzetno voljan da dođe u Srbiju. Poseta je bila planirana u godini kojoj su prethodili izuzetno intenzivni kontakti na visokom nivou između Vatikana, SPC i Srbije. Kulminacija ovih sastanaka bila je nenajavljena poseta visoke delegacije naše crkve (mitropolit Amfilohije, episkop bački Irinej i bivši ambasador Darko Tanasković) rimskom papi. Iz Apostolske nuncijature u Beogradu, međutim, saopšteno je tada da cilj njihove posete Rimu nije bilo dogovaranje poseta.

Da je dolazak rimskog pape bila "gotova stvar" rekao je marta 2016. i zrenjaninski biskup Ladislav Nemet, koji je, međutim, naveo da je razlog za otkazivanje posete bilo raspisivanje parlamentarnih izbora. Prema prvobitnom planu, koji je dogovoren sa diplomatama Svete stolice, papa je pored Beograda trebalo da poseti i Suboticu.

- Postoji šansa i dobra politička volja svih u Srbiji da papa Franja dođe u posetu. Predsednik Nikolić i premijer Vučić su otvoreni po tom pitanju i žele da se poseta realizuje - rekao je biskup Nemet posle zasedanja Međunarodne biskupske konferencije maja 2016. godine.

Interesantno je da je Nemetov istup tada demantovan od strane države, ali i portparola Svetog arhijerejskog sabora SPC episkopa bačkog Irineja (Bulovića).

Poznavaoci prilika u SPC navode da je uprkos uzlaznoj putanji odnosa sa Vatikanom, protivljenje Patrijaršije objašnjeno rezervom koju je prema papskoj poseti imala Ruska pravoslavna crkva. U to vreme, inače, dogovaran je sastanak pape Franje i patrijarha Kirila, koji se dogodio polovinom februara u Havani. Istovremeno, dogovarani su i detalji razgovora Mešovite komisije o istorijskoj ulozi kontroverznog hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, koja je bila i ostala jedan od najvećih kamena spoticanja u odnosima Srpske pravoslavne i Rimokatoličke crkve.

Prepiska Nikolića i vatikanskih zvaničnika

POVERLjIVI DETALjI DOLASKA

DA je poseta pape dogovarana i pripremana, posredno je 2016. potvrdila i vatikanska Apostolska nuncijatura u Beogradu.

"Papa Franjo želi da poseti Srbiju i Apostolska nuncijatura i lokalna Katolička crkva razmišljaju kako i kada da organizuju tu posetu, uzimajući, takođe, u obzir ostale verske faktore u zemlji. U pripremi za ovakvu vrstu događaja, datumi su okvirni i poverljivi".

Najvažniji uslov za dolazak pape u neku zemlju, pored formalnih poziva državnih vlasti, jeste i nedvosmisleni pristanak najveće verske zajednice, što papa Franja godinama ne dobija u Srbiji.

JUBILEJ EDIKTA BEZ SUSRETA

MOGUĆNOST da papa poseti Srbiju bila je realna i 2013. godine, tokom obeležavanja jubileja Milanskog edikta u Nišu, na koji je takođe bio pozvan i ruski patrijarh. Moskovska patrijaršija, međutim, kako je tada nezvanično objašnjeno, smatrala je da bi susret katoličkog poglavara i ruskog patrijarha bio preuranjen, pa je papina poseta ostavljena za neko drugo vreme.