Komentar: Kolona

DOK su, 15. maja, na dan brutalnog ubistva 132 vojnika JNA i civila i ranjavanja njih 78, Srbi odavali poštu nedužnim žrtvama, koji su se, po dogovoru sa tuzlanskim vlastima (multietničkim?!), te 1992. mirno povlačili iz kasarne u "gradu soli" ka Majevici, Drini i Srbiji, zvanična Tuzla je, kao i obično, obeležavala "Dan pobede"!

PROČITAJTE JOŠ - 26 GODINA OD STRADANjA VOJNIKA JNA: Pravda daleko od Tuzlanske kolone

I, opet, tobože, multietnička Tuzla. A, i vrapci znaju da je reč o stradanju mladih ljudi, među kojima su i golobradi vojnici JNA, koji su se vraćali, u najvećem miru, sa odsluženja vojnog roka iz BiH, gde su ih u crno zavili baš oni koji su, koliko do juče klicali Jugi i njenoj JNA!

Zbog bestijalnog načina na koji su umorene, mnoge žrtve nikada nisu mogle da budu identifikovane. Veliki broj nesrećnih ljudi spaljen je u vozilima, mnogi su postradali od snajpera, bombi i kojekakvih zapaljivih sredstava koja su bacana na njih, uz direktan prenos. I sve to u Tuzli čiji su se zvaničnici hvalili da su multietnička, multikulturalna i multikonfesionalna sredina.

I njen tadašnji gradonačelnik Selim Bešlagić spominjan je kao mogući dobitnik Nobelove nagrade za mir, u čemu je imao podršku, i te kakvu, čak i iz nekih krugova iz Srbije?! Pravde za žrtve iz kolone nema ni za lek. U Tuzli čak nema ni elementarnog poštovanja od onih koji, konačno, treba da se uzdignu iznad svake ludosti iz prošlosti i kažu šta se, zapravo, dogodilo.

I srpska strana treba, konačno, da poradi da oni koji su pregovarali o povlačenju i oni koji su obećavali pomoć i podršku, ako tuzlanske vlasti prevare, kako je i bilo, izađu pred lice pravde. Ne bez razloga, jer su se takvi izvukli, živi su i zdravi, dok su postradali oni koji su, u svakom pogledu - bili nevini.