Samit EU-Zapadni Balkan: Glavna tema brže povezivanje

Povezivanje zemalja regiona biće glavna tema Samita EU i Zapadnog Balkana, koji će biti održan 17. maja u Sofiji, pokazuje zvanična agenda Samita.

Biće to prvi sastanak u tom formatu, pa i značaju, posle Samita u Solunu, 2003. godine, a ideja je, sudeći prema najavama briselskih zvaničnika, "ubrizgavanje" nove energije u odnose Evropske unije i Zapadnog Balkana.

Samit će okupiti šefove država i vlada članica EU i lidere šest "balkanskih partnera", kako to naziva EU kada govori o Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Kosovu.

PROČITAJTE JOŠ: Mogerini: U interesu EU je da pojača saradnju sa Zapadnim Balkanom

Očekuje se da će lideri stići u Sofiju 16. maja kada će imati zajedničku neformalnu večeru.

PROČITAJTE JOŠ: Evropa o zapadnom Balkanu

Dan kasnije biće održana plenarna sednica o povezivanju, nakon čega se očekuje da radni ručak na kojem će razgovarati o tome kako pristupiti zajedničkim izazovima.

Domaćin sastanka biće Bojko Borisov, premijer Bugarske koja trenutno predsedava Savetom EU.

Očekuje se da će samitu prisustvovati visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i evropski komesar za proširenje Johanes Han, a predsedavaće, najverovatnije, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, koji će, zajedno sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom, predstavljati EU.

Neki od ciljeva Samita biće osnaživanje veza između EU i Zapadnog Balkana kada je reč o infrastrukturi, digitalizaciji i ljudima, kao i tešnja saradnja u suočavanju sa zajedničkim izazovima kao što su bezbednost, migracija, geopolitički razvoj i dobrosusedski odnosi, piše briselski portal Juropijen Vestern Balkans.

Agenda za povezivanje ima značajno mesto u planu EU za Zapadni Balkan još od njegovog predstavljanja u okviru Berlinskog procesa 2014. godine, na osnovu procene da je bolje povezivanje u regionu, kao i između Zapadnog Balkana i EU, ključni faktor razvoja i otvaranja novih radnih mesta.

U "Kredibilnoj perspektivi proširenja za pojačan angažman EU na Zapadnom Balkanu", koja je predstavljena u februaru, navodi se, međutim, da mnoge obaveze iz regionalnih sporazuma nisu još ispunjene i da zemlje moraju potpuno da se usklade sa sporazumima o energetskoj i transportnoj zajednici kao i pravilima EU značajnim za oblast evropske zajedničke avijacije.

Zbog toga će, kako se ocenjuje, Samit biti mesto za razgovor regionalnih lidera o sprovođenju takvih dogovora, ali i šansa da se postignu novi sporazumi i eventualno stvore nove inicijative.

"Nastojaćemo da ojačamo veze sa i u regionu", rekao je u februaru predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i objasnio da se to odnosi na više investicija u transportnu infrastrukturu, preko jačanja razmene u oblasti obrazovanja i kutlure kako bi se ubrzala i olakšala komunikacija među građanima.

"Samit će takođe imati za cilj jačanje saradnje u oblasti od uzajamnog interesa, uključujući bezbednost i migraciju", rekao je Tusk.