Nema ni temelja od ZSO

PETU godišnjicu od parafiranja prvog briselskog sporazuma, kao i sve prethodne, obeležila je činjenica da šest tačaka ovog dokumenta koje se odnose na Zajednicu srpskih opština i dalje mrtvo slovo na papiru.

Ostatak sporazuma koji je trebalo da sprovede srpska strana, a koji se tiče integracije policije na severu u okvir Kosovske policije kao i srpskih sudija u kosovski pravni sistem, postojanja regionalnog komandira policije za četiri opštine na severu, organizacije opštinskih izbora na severu po kosovskim propisima, ispunjen je. Ostalo je da se finiširaju razgovori o energetici.

Dijalog Beograda i Prištine i preostale obaveze iz postignutih sporazuma u četvrtak su bile glavne teme sastanka predsednika Aleksandra Vučića i šefice diplomatije EU Federike Mogerini, koja je u popodnevnim časovima doputovala u Srbiju.

Tokom dana, u Zvečanu su se sastali politički predstavnici Srba sa KiM i članovi Upravljačkog tima za uspostavljanje ZSO. Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Petar Petković na početku ovog skupa poručio je da je Prvi sporazum o principima koji uređuju normalizaciju odnosa Beograda i Prištine "krovni dokument sa ciljem da okupi srpski narod na KiM, zarad njegovog opstanka, ali i da dovede do pomirenja između albanskog i srpskog naroda":

Pročitajte još - BRISELSKI SPORAZUM, PET GODINA POSLE: Bez dogovora svi gubimo

- Srce Briselskog sporazuma predstavlja formiranje ZSO, koja bi institucionalno okupila ceo srpski narod na KiM i bila garant očuvanja srpskog identiteta. EU treba da natera Prištinu da promeni interne propise kako bi statut ZSO mogao da obuhvati principe koji su potpisani Briselskim sporazumom iz 2015.

Petković je rekao da "nama treba ZSO onako kako je potpisano 2013. i 2015. godine u Briselu i nikako drugačije":

- Ne treba nam praporac koji zveči. Najveća odgovornost za neformiranje ZSO je na EU, zato što je i ona potpisala taj sporazum pored Beograda i Prištine. Srbija je u potpunosti ispunila svoj deo obaveza o pravosuđu, policiji, telekomunikacijama i lokalnim izborima.

Kako je novi rok da se statut ZSO završi najkasnije početkom avgusta, Petković je poručio da će se sačekati da prođe i taj period, da se vidi u kom pravcu stvari idu, mada on ne očekuje da Priština završi posao.

Federika Mogerini,Aleksandar Vučić, foto Ž.Knežević

Koordinator Upravljačkog tima Vinka Radosavljević rekla je u četvrtak da će Upravljački tim biti sastavljen od srpskih predstavnika, da će odluke donositi većinom glasova i da će redovno izveštavati Odbor za implementaciju.

Prvi sporazum od 15 tačaka, podsetimo, parafirali su 19. aprila 2013. premijeri Srbije Ivica Dačić i privremenih institucija u Prištini Hašim Tači, što su zvaničnici EU ocenili kao istorijski dan.

I portparol Srpske liste Igor Simić sumnja da će Priština za tri i po meseca preduzeti korake u procesu formiranja ZSO jer se do sada pokazalo da nema iskrene volje ni Prištine ni njenih mentora da se ZSO formira onako kako je dogovoreno.

On je objasnio da formiranje ZSO ne zavisi samo od statuta, već i od izmena zakona u Prištini, koje treba da obezbede da kada statut stupi na snagu može da omogući formiranje Zajednice.

KONAČAN CILj: PRIZNAVANjE I MESTO U UN

KOSOVSKA vlada usvojila je u četvrtak Platformu za politički dijalog sa Beogradom u kome se insistira da se dijalog okonča međunarodno obavezujućim pravnim sporazumom, putem kojeg treba da dođe do recipročnog priznanja Kosova i Srbije. Platformu treba da usvoji kosovski parlament, a kako je prenela Slobodna Evropa, podržava se uloga posrednika EU, kao i SAD u postizanju sporazuma koji će Kosovu omogućiti članstvo u UN i svim ostalim relevantnim međunarodnim organizacijama, kao i ubrzani evroatlantski put.

Takođe, predsednik Hašim Tači ovlašćuje se da zajedno sa delegacijom koju će činiti predstavnici svih partija, vodi razgovore o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Premijer u Prištini Ramuš Haradinaj ocenio je u četvrtak da je dijalog sa Beogradom iscrpljen, da više ne daje efekte, tako da se "mora ići u završnu fazu".

SASTANCI

PO dolasku u Beograd, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini se sastala sa predstavnicima organizacija civilnog sektora, među kojima su bili predstavnici Evropskog pokreta, Jukoma, CRTE i drugi. Zatim je bio planiran susret sa premijerkom Anom Brnabić.