Fabrici predao premijerki izveštaj EK; Srbija i Crna Gora najviše napredovale ka članstvu u EU, Turska nazaduje

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici predao je premijerki Srbije Ani Brnabić ižveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja i poručio da će EU ostati na strani Srbije u postizanju njenog cilja, što je u interesu obeju strnana.

Fabrici je izveštaj predao na početku sastanka koji se održao u Vladi Srbije, kojem je prisustvovala i ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Fabrici je u obraćanju novinarima kazao da su glavni ciljevi godišnjeg izveštaja procena postignutih rezultata u napretku u procesu pristupanja, gde je postignut napredak, kao i gde treba postići napredak, dok je drugi cilj to da Izveštaj predstavlja podsticaj za još temeljnije reforme.

"Nadamo se da će Srbija iskoristiti ovu jedinstvenu priliku koju Strategija za Zapadni Balkan pruža", kazao je Fabrici i dodao da podstiče premijerku i celu vladu da ostanu posvećeni i ambiciozni kako bi unapredili reformsku agendu.

"Ova i sledeća godina će biti krucijalne ukoliko vaša zemlja želi da ispuni svoj cilj pristupanja EU", istakao je Fabrici.

Važno je da vlada stavi reforme u centar svog posla, kazao je Fabrici i dodao da bez odlaganja treba što pre realizovati reforme.

Govoreći o Izveštaju, Fabrici je kazao da je konstatovano da je vlada posvećena evropskom putu Srbije, te da je određeni napredak napravljen u unapređenju pravosuđa, ali i da je politički uticaj na pravosuđe pitanje koje još nije rešeno.

"Određeni napredak je postignut u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i u Izveštaju se preporučuje da postoji stalna evidencija istraga optužnica i pravosudnih presuda koje se realizuju", rekao je šef Delegacije EU i istakao da kada je reč o slobodi itraživanja nije zabeležen nikakav napredak.

Dodao je da je Srbija imala pozitivnu ulogu u regionalnoj saradnji, posebno u dijalogu sa Prištinom, a konstatovana je i pozitivna uloga unutrašnjeg dijaloga koji je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Srbija mora da uloži napore da se postojeći sporazumi sprovode kako bi došlo do pune normalizacije odnosa sa Prištinom, koji će se pretočiti u pravno-obavezujući sporazum", kazao je Fabrici.

Naveo je da je u ekonomkim kriterijumima konstatovan dobar napredak, posebno u oblasti fiskalne politike, gde je Srbija zabeležila i budžetski suficit.

Dodao je da rast BDP pozitivan događa, kao i porast izvoza, te stranih investicija, a zabeleženo je i poboljšanje u poslovnoj klimi.

"Izveštaj podstiče dalje napore u reformi poreske uprave, javne uprave, državnih preduzeća i unapređenje u oblasti davanju državne pomoći i na suzbijanju sive ekonomije", kazao je Fabrici i naglasio da je Srbija postigla važne rezultate u ekonomskom domenu.

"EU je trgovinski partner broj jedan Srbije i prvi donator. Srbija i EU su svakim danom sve bliži, te ja podstičem i ohrabrujem Srbiju da sprovede svoj put ka EU, ne zato što je to nešto što zahteva EU, nego zato što je to u interesu same zemlje i njenih građana", zaključio je Fabrici.

EVROPSKA KOMISIJA: SRBIJA I CRNA GORANAJVIŠE NAPREDOVALE KA ČLANSTVU U EU, TURSKA NAZADUJE

Evropska komisija je u Strazburu prihvatila izveštaje o napretku država regiona ka članstvu u EU u kojima se, između ostalog ističe, da su Srbija i Crna Gora najviše napredovale, samoproglašenoKosovo napreduje usporeno, dok Turska nazaduje.

Reč je o izveštajima o napretku Srbije, Crne Gore, BiH, Makedonije, tzv. državeKosovo, Albanije i Turske.

Najdalje su, kako je konstatovano, u procesu odmakle Crna Gora i Srbija.

Makedonija i Albanija imaju status kandidata i čekaju datum za otvaranje pregovora, dok je BiH nedavno predala Upitnik i ček mišljenje Komisije o zahtevu za članstvo.

Samoproglašeno Kosovo beleži najsporiji napredak, a uz to pet zemalja članica EU ne priznaju jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost, prenele su agencije.

PROČITAJTE JOŠ: NOVI PRITISAK ZAPADA: Udar na neutralnost Srbije

Komisija je preporučila otvaranje pregovora sa Albanijom, uz ocenu da je ta zemlja postigla dobar napredk, posebno u oblastima reforme javne uprave, jačanju nezavisnog sudstva, borbi protiv terorizma i organiziranog kriminala, zaštiti ljudskih prava i prava manjina.

Pozitivno je ocenjen i napredak Makedonije, koja je status kandidata ima još od 2005, ali je njeno otvaranje pregovora u zastoju zbog protvljenja Grčke zbog imena te bivše jugoslovenske republike.

Ccinjenica da Atina i Skoplje već nekoliko mesec pregovaraju o promeni imena Republike Makedonije, u Evropskoj komisiji su ovog puta optimističniji da će se rešenjem višegodišnjeg spora, konačno toj državi omogućiti skorije otvranje pregovora.

Komisija je podsetila na ranije promovisanu strategiju o proširenju Unije na zemlje Zapadnog Balkana, koja, kako se navodi, neće dozvolliti prijem u članstvo državama koje prethodne ne reše sve svoje bilateralne sporove.

Šo se tiče BiH, koja je u prošlom izveštaju beležila spori napredak, ovog puta je pozvana da hitno izmeni izborno zakonodavstvo, koje će omogućiti održavanje izbora na svim nivoima planiranih u oktobru ove godine, ali i kasnije formiranje vlasti.

Politički lideri u BiH tvrde da imaju volju za izmenu izbornog zakonodavstva, ali rezultata nema, a rok za taj posao je veoma kratak i morao bi biti završen najkasnije do 7. maja.

Crna Gora je do sada otvorila 30 poglavlja, od kojih su tri privremeno zatvorena. U izveštaju stoji da je Crna Gora nastvila napredak, posebno u oblasti pravnog i institucionalnog okvira.

Zamerka se odnosi da učnak sprovedenih reformi ne daje vidlive rezultate, kao da nema napretka u području slobode izražavanja.

Samoproglašenom Kosovu je generalno pripisan spor napredak s obzirom da pet država članica ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost, a istovremeno se očekuje da se se više angažuje u dijalogu sa Beogradom, s pbosebni naglaskokm na potrebu sprovođenja svih sporazuma postignitih tokom tog dijaloga.

Najviše kritika je, navodi se, upućeno ka Turskoj, gde se u zatvorima nalazi oko 150 novinara, te da je vanredno stanje, proglašeno nakon neuospešnog vojnog udara u leto prošle godine, iskorišćeno za masovni obračun s političkim protivnicima.

Mediji u regionu preneli su da je najsnažniju poruku sa današnje sednice Evropskog parlamenta uputio predsednik EK, Žan Klod Junker, koji je rekao da EU mora da pruži europsku perspektivu zemljama jugoistočne Evrope kako bi se izbeglo ponavljanje ratnih sukoba iz 90-tih.

"Ako se ne otvorimo zemljama u tom izuzetno komplikovanom regionu, ako im ne pružimo evropsku perspektivu, imaćemo ponovno rat u tom području kakav smo imali 1990-tih", rekao je Junker.