Komentar: Pruga

Mi gradimo prugu, pruga gradi nas! Ovako su nekada pevali stari akcijaši, gradeći prugu Šamac - Sarajevo. Nova su vremena i akcijaška pesma je odavno utihnula.

Postavlja se, ipak, pitanje: može li danas obnavljanje pruge Beograd - Zagreb, barem simbolično, da trasira početak gradnje boljih odnosa između dve republike. Ili će sve na relaciji Srbija - Hrvatska, kao i mnogo puta ranije, završiti u - šancu.

Naravno, ovde neće biti ni primisli o povratku nekadašnjeg naziva auto-puta "Bratstvo i jedinstvo". Jer, puno je rupa na toj džadi, koje će teško ikad biti zatrpane. A nove se još uvek kopaju.

Nisu prošla ni dva dana od potpisivanja sporazuma o rekonstrukciji pruge Beograd - Zagreb, a zagrebačko Županijsko državno tužilaštvo tražilo je da se nekim Srbima navuku "dresovi" sa vodoravnim prugama. Optužnice za Čojlug novi su vid pritiska na Srbe u Hrvatskoj. O brojnim zločina protiv srpskog stanovništva u zapadnoj Slavoniji, naravno, ni reči.

Vreme ratova je prošlo i pred nama bi trebalo da bude vreme razgovora i smanjenja tenzija. Na to je i prilikom nedavne posete Zagrebu ukazao i naš predsednik Aleksandar Vučić. Istina je da su duboki rezovi na našim dušama, ali stvari iz prošlosti treba rešavati jednu po jednu, bez ostrašćenosti i etničkih motiva.

Onaj ko želi da ostane zaglavljen u prošlosti neće pomeriti voz iz mračnog tunela. A i kad pokrene tu pomahnitalu lokomotivu, odvešće je na slepi kolosek. Ložači iz Hrvatske bi, za početak, mogli da povuku ručnu.

Mora se razgovarati i dogovarati, ali da to ne bude "vlak bez voznog reda". I da ima svoju satnicu i da se ne vuče po raznim peronima unedogled.

Treba požuriti, da ne bude po onoj narodnoj: prošao voz kroz kukuruz!