Štokinger: Srbiji predstoji jak pritisak EU da prizna Kosovo, priznanje je bilo greška

„Šta bi Srbija od EU mogla očekivati učlanjenjem? Ne mnogo ili čak ništa, ako se uzme u obzir socijalno-ekonomska situacija članica kao što su Hrvatska, Bugarska i Rumunija. Srbija ne bi bila više od ''snabdevača'' jeftinom radnom snagom ekonomskih centara Unije", ističe Štokinger za Tanjug.

"Ekonomski sporazumi sa trećim državama, kao što su Rusija ili Kina, koji su povoljni po Srbiju, bili bi tada teško održivi ili čak i nemogući“, upozorava Štokinger i dodaje da bi i odliv mozgova bio dalje povećan.

Ukoliko Srbija popusti, na kraju će biti veliki gubitnik, kaže austrijski političar i ističe:

"Rešenje pitanja Kosova je moguće samo sa Srbijom, ne protiv nje, pri čemu Rezolucija UN 1244 mora biti osnova za svake pregovore, koje Srbija mora samouvereno voditi, jer se radi o više hiljada ljudi, Srba i drugih manjina na Kosovu, koji se ne identifikuju sa spolja nametnutom konstrukcijom“, ukazao je Štokinger.

On je istakao da se proteklih dana u Austriji digla bura zato što je vicekancelar Hajnc-Kristijan Štrahe u intervjuu "Politici" rekao da je "Kosovo deo Srbije".

„Uobičajeno uznemireni, od nemačkih političara iz redova CDU, predstvanika Narodne partije Austrije (OVP), pa sve do Zelene Ulrike Lunaček, javili su se odmah histerično za reč i to je bilo očekivano. Nije navodna tvrdnja da je Kosovo deo Srbije problem, već više činjenica da je Štrahe samo dan kasnije svoju navodnu izjavu odmah demantovao u austrijskim medijima i relavitizovao je“, objasnio je Štokinger.

Ukazujući da je Strahe je u jednoj izjavi zatražio status Južnog Tirola za kosovske Srbe na severu Kosova, on je ocenio da bi to značilo ništa drugo nego da se kosovski Srbi moraju povinovati zakonima "Republike Kosova" i integrisati se u tu državu.

Tako je i u Južnom Tirolu, koji je integralni deo Italije, sa autonomijom.

„Ako se tako nešto traži, onda se brišu sva druga alternativna rešenja, kao što su razmena teritorija, podela Kosova i slično. Ne verujem da je to u interesu Srbije i pre svega Srba na severu Kosova. Od strane zapadnih elita implementiran red na prostoru bvivše Jugoslavije nije "mirovni poredak", već geopolitički novi poredak u sopstvenom interesu i sadrži stalni potencijal za nove otvorene konflikte“, ističe Štokinger.

Povlačenje priznanja Kosova od strane Austrije, ukazuje on, neće uslediti, a samo priznanje je bila velika greška:

„Priznanje Kosova 2008. godine je bila jedna od najvećih spoljnopolitičkih grešaka Austrije posle Drugog svetskog rata. Zašto greška? Zato što smo jednostrano podržali NATO agendu za Balkan, koja je za Srbiju pripremljena vojnom agresijom suprotnu međunarodnom pravu na SRJ. I to još kao formalno neutralna zemlja", kaže on i podseća da je to dovelo do rascepa unutar austrijske socijaldemokratije, ali i odstupanje od klasične politike neutralnosti Austrije, koju je formulisao veliki socijaldemokratski kancelar i političar Bruno Krajski.

Tada se, kaže, Austrija povinovala takozvanom "evropskom konsenzusu" koji je očigledno i danas prisutan, rekao je Štokinger.

Stanje na Kosovu i Metohiji je takvo, analizira austrijski političar, da Srbi i druge manjine žive i dalje u nesigurnom okruženju, srpska imovina je suprotno pravu privatizovana i de fakto oteta, gotovo svakodnevno postoje napadi, situacija u srpskim enklavama juzno od Ibra je neljudska i opasna.

Kosovo je danas, ističe Štokinger, simbol za nepostojanje vladavine prava, mafijaškog kriminala i emigraciju i pored ili baš zbog međunarodnog prisustva.

"NATO-Kfor, na primer, nije ništa preduzeo protiv antisrpskog pogroma 2004. godine, ali je zato kod takozvanog graničnog konflikta primenio svu žestinu protiv srpskih civila. Pored toga nezavisnost Kosova do danas nije priznalo pet članica EU i mnoge značajne članice UN”, objašnjava on i dodaje sa upravo zbog nekih od tih razloga pojedine zemlje povukle priznanje.

Takozvani dijalog o normalizaciji odnosa je farsa u kojoj EU od početka nema neutralni stav, već je aktivni akter u sprovođenju izgradnje neoliberalne nacije, imajući u vidu Euleks, koji je očigledno i sam deo problema korupcije, ukazuje austrijski političar i ističe da bi pregovarački proces trebalo ponovo vratiti u UN, jer i dalje važi Rezolucija 1244, koja definiše Kosovo kao deo Srbije.

“Kosovo danas predsatvlja od NATO i EU okupiranu teritoriju u kojoj se etablirao ''stabilizujući de fakto režim'' u Prištini, ali se ne može govoriti o nezavisnosti. Ekonomski i politički Kosovo je zavisnije nego ikada, danas od zapadnih centara moći i od stranaca, koji otimaju sve”, upozorava Štokinger.