Štoperica za pravno obavezujući sporazum

DA se od Beograda očekuje da sa Prištinom potpiše pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa do ulaska u Evropsku uniju, znalo se još od početka 2014. godine, kada je Brisel ovaj uslov ubacio u svoj Pregovarački okvir o pristupanju Srbije u Uniju. Ali, početkom ovog meseca Evropska komisija uključuje štopericu i stavlja oznaku "hitno" na taj zadatak. Kako će konkretno da glasi sporazum? Još je rano da se govori - izjavljuje ovih dana evropski komesar za proširenje Johanes Han.

- Za tango je potrebno dvoje - čuje se od predsednika Aleksandra Vučića, koji uporno naglašava potrebu da i drugi razumeju da moraju da učine kompromise, a ne samo Srbija. Da bi imali dogovor, kako kaže, moraju obe strane da budu podjednako nezadovoljne, ili bar pomalo zadovoljne.

Pročitajte još - Vučić za “Novosti”: Nemamo luksuz za sukob sa velikima

Vreme za zatvaranje svih spornih tema počelo je da curi, a njihova lista je predugačka. Pri tome, dijalog tapka u mestu gotovo čitavu godinu. U tom periodu Priština izlazi sa zahtevom da Amerika bude direktan učesnik razgovora, što u Briselu nije prihvaćeno sa odobravanjem. Na drugoj strani, predsednik Vučić dobija krajem prošle godine potvrdu ruskog kolege Vladimira Putina da bi se Moskva priključila dijalogu ako se u njega uključi Vašington. Format pregovora, zasada, ostaje isti, jer je za njegovu promenu potrebna saglasnost obeju strana.

U danu kada je trebalo da se nastave razgovori na tehničkom nivou, 16. januara 2018. u Kosovskoj Mitrovici ubijen je Oliver Ivanović, lider GI "Sloboda, demokratija, pravda". Srpska delegacija, na čelu sa direktorom Kancelarije za KiM Markom Đurićem napušta Brisel i poručuje da će se vratiti za sto kada se bude došlo do opipljivih rezultata u rasvetljavanju ovog zločina. Beograd traži da i srpski državni organi učestvuju u sprovođenju istrage, što Priština ne prihvata, a mesec dana kasnije ubice nisu pronađene. Dijalog je "na čekanju".

Pročitajte još - Predsednik Vučić: Srbi žele da opstanu na Kosovu bez osvete

Kosovski mediji počinju da spekulišu da kosovski lideri traže podelu Kosova, ali ambasada SAD u Prištini saopštava da se protivi ideji "razmene teritorije između Kosova i Srbije".

Tri dana pre desete godišnjice samoproglašene nezavisnosti Kosova, u Beograd, pa u Prištinu, stiže šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel. Dok posle sastanka sa predsednikom Vučićem poručuje da je EU "zainteresovana da se situacija između Beograda i Prištine rastereti", na Kosovu skida diplomatske rukavice.

- Jedan od izazova biće ubediti pet zemalja članica EU koje nisu priznale Kosovo da to učine, pošto Kosovo više nikada neće biti deo Srbije. Najbolje bi bilo pronaći rešenje sa Srbijom kako bi se završio konflikt oko granica i pitanje priznavanja. to je neophodno Srbiji, inače ne može postati članica EU - poručuju u Prištini ono što se nije moglo čuti u obraćanju medijima u Beogradu.

Johanes Han i Aleksandar Vučić, Foto: Ž. Knežević

Istovremeno, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova o Kosovu kaže da je reč o teritoriji sa čudnim statusom i da se sve češće čuju glasovi onih zemalja koje se kaju zbog odluke da priznaju njenu nezavisnost.

Pročitajte još - Zaharova: Šta slavi Kosovo? To što je NATO od njih napravio crnu rupu?

- Koji je povod za slavlje u Prištini, kada se zna da je 10 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti ta teritorija još jedna "crna rupa", gde cveta korupcija, raste pretnja od terorizma, a nivo bezbednosti je kritičan? Haos na Kosovu se koristi kako bi se na toj teritoriji, pod okriljem rezolucije 1244 SB UN, razmestile infrastrukture NATO, kao i američka baza "Bondstil" sa ciljem da se utiče na unutarpolitičke procese na Balkanu.

SAČUVAĆEMO LjUDE

Predsednik Vučić 20. januara odlazi u posetu Kosmetu, gde se sastaje sa gradonačelnicima srpskih opština na severu, odbornicima, i direktorima javnih preduzeća, ali i sa više hiljada Srba iz svih delova KiM u Lapljem Selu. Skoro šest sati iznosili su svoje probleme, od nezaposlenosti, pre svega mladih, nerešenih stambenih pitanja, zdravstvene, socijalne zaštite, škola, vrtića... Predsednik im je poručio da ostanu hrabri i jaki i da se bore za svoju zemlju i narod, sebe i svoje porodice, a da je država spremna da nađe načine kako bi sačuvala ljude koji žive na KiM jer bez ljudi nema ničega.

Nikola Selaković, Marko Đurić i Nela Kuburović na prvom okruglom stolu, Foto: M. Anđela

UNUTRAŠNjIM DIJALOGOM DO TRAJNOG REŠENjA

PROŠLOG leta predsednik Aleksandar Vučić pozvao je građane Srbije na unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, "da svi zajedno pronađemo odgovor koji će biti trajan i isključiti sukob kao opciju". Vreme je, poručio je, "da kao narod prestanemo kao noj da zabijamo glavu u pesak, da ne dopustimo sebi da izgubimo ili nekome predamo ono što imamo ali i da ne čekamo da će nam u ruke doći ono što smo davno izgubili".

Oko 40 profesora prava učestvovalo je u prvoj debati u okviru unutrašnjeg dijaloga 31. oktobra 2017. Kupovina vremena i prekid daljih ustupaka prema Prištini, preko konfederacije, pa do unije dveju država, neki su od njihovih predloga. Svoja stanovišta izneli su i profesori sa instituta društvenih nauka, Matica srpska, stručnjaci iz oblasti ekonomije, privrede, sporta, zdravstva i bezbednosti. Slede nove debate.