Put do EU kao na Himalaje

GRAĐANI Srbije moraće da kažu svoj stav kako vide budućnost ove zemlje i da li je ona u Evropi, zašta cena nije mala, ili možemo da nastavimo i ovako, da naša ekonomija sporo raste i da se pola Srbije iseli. Ja ću svakako dati svoj predlog odluke, ali građani neka kažu svoj sud i to ćemo poštovati. Mislim da je to fer.

Ovo je u sredu poručio predsednik države Aleksandar Vučić, povodom uslova koji su pred našu zemlju postavljeni u okviru Strategije proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan.

- Prepreke pred nama su kao Himalaji, ali ne bismo bili prvi koji bismo se popeli na Mont Everest - slikovito se izrazio šef države.

Pročitajte još: EVROPSKI PARLAMENT POZDRAVLjA STATEGIJU: Flakenštajn: Znak da mislimo ozbiljno; Ruža Tomašić: Priključivanje EU važan korak za sve zemlje

O dokumentu, u utora predstavljenom u Strazburu, on je u sredu na Andrićevom vencu razgovarao oko sat i po sa Johanesom Hanom, evropskim komesarom za proširenje. Posle tog sastanka, Vučić je rekao da je Strategija u Beogradu izanalizirana, da pominjanje 2025. godine kao mogućeg roka za priključenje EU "ne znači nikakve garancije", ali da znači podstrek, da naši građani znaju da su urađene neke bitne stvari.

Potpuno je jasno, bio je izričit, da su se u odnosu na četiri zemlje našeg regiona i jednu teritoriju, pred Srbijom našli najteži zadaci i da je na prvom mestu odnos Beograda i Prištine.

- Nije pravično, međutim, niko nas neće pustiti u EU da bilo koji od ovih problema uvezemo. Došlo je vreme da platimo cene iz prošlosti. Na evropskom putu smo od 2000. godine, a mnoga važna pitanja nismo ni dotakli. Kao narod moramo da odlučimo šta ćemo da radimo. Da li da hrabro donosimo odluke ili da se svakog dana obraćamo svetu žalopojkama. Kod pitanja odnosa sa Prištinom nije reč o tome kako ćete da se zovete, Aleksandar ili Aca, već je to pitanje mnogo krupnije, mnogo hiljada kvadratnih kilometara i kako će se regulisati status ljudi koji tamo žive - naveo je predsednik.

Ponovio je da Srbija ne može da izgubi sve, a da neki drugi dobiju sve, već da je potreban kompromis.

Pročitajte još: Han: Dobri sastanci sa Vučićem i Tačijem, dijalog ključan

Kao sledeće važno pitanje koje je pred državom izdvojio je regulisanje granice s BiH i Hrvatskom:

- U Sarajevu smo imali svoje ideje, a onda su nam sa bošnjačke strane iznete druge, koje smo prihvatili, da bismo od njih kasnije čuli: "E, sada nećemo onako kako hoćemo". A, kod granice sa Hrvatskom imamo četiri slučaja i četiri različita principa.

U izazove koji stoje pred Beogradom, Vučić je ubrojao i usklađivanje spoljne politike sa EU, uključujući i restriktivne mere, u čemu vidi dodatni pritisak na Srbiju zbog odnosa koje ima sa Ruskom Federacijom.

Evropski komesar Han rekao je da je ovo prvi put da je Srbija dobila indikativan vremenski okvir za pristupanje EU i da tu priliku treba da iskoristi:

- Neophodno je da se još mnogo toga uradi, pre svega na planu vladavine prava, pravosuđa i ostalih prava i to ne treba da bude samo na papiru. EU neće uvoziti bilateralne sporove. Srbija mora da reši i nesumnjivo primeni pravno obavezujući sporazum s Kosovom, a mi ćemo da pomognemo sve što možemo kao i kod rešavanja drugih pitanja, pre svega pograničnih.

Uz zahvalnost Vučiću na hrabrosti da pokrene unutrašnji dijalog o, kako je rekao, tzv. Kosovu, Han je ukazao da se to ne tiče samo budućnosti Srbije već i bezbednosti i mira u regionu u kom naša zemlja ima možda najznačajniju ulogu.

Po njegovim rečima, evrointegracije su "regata a ne konvoj", što znači da će svaka zemlja regiona ići ka EU svojom brzinom.

Han se u sredu sastao i sa premijerkom Anom Brnabić i poručio da je "suviše rano reći kako će se materijalizovati pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine".

MORATORIJUM JE DOBRA IDEJA

PREDLOG predsednika Vučića da se stavi polugodišnji moratorijum na teme iz prošlosti u odnosima sa Hrvatskom, Han je u sredu ocenio kao doprinos.

- U ovom regionu naročito, nisu potrebni samo političari već državnici. Potrebno je gledati u dalekosežnu perspektivu i ponekad prećutati neko pitanje da biste napredovali - rekao je Han i dodao da je za početak potrebno da Hrvatska i Srbija imaju "korektne odnose".

HRVATSKA NE MOŽE DA DOBIJE ODŠTETU

IZENENAĐEN sam i zaprepašćen temom koju je pokrenuo hrvatski premijer Andrej Plenković o ratnoj odšteti. Da sam na njegovom mestu ne bih je pokretao, pošto se plašim da Hrvatska po pitanju ratne odštete ne samo da ne može ništa da dobije, već može mnogo da izgubi. To bih mogao da potkrepim hiljadama argumenata.

Ovako je predsednik Vučić prokomentarisao izjavu predsednika Vlade u Zagrebu, koji je kazao da sa Beogradom mora da se reši pitanje ratne odštete. Vučić je rekao i da je video da se pripremaju demonstracije tokom njegove posete Hrvatskoj sledeće nedelje, ali da se on protesta nije plašio nigde u svetu, pa neće ni u Zagrebu:

- Želim da verujem da će druga strana biti konstruktivna. Idemo u dobroj veri.