Junker: Svi granični sporovi moraju biti rešeni pre članstva u EU

Junker i bugarski premijer Bojko Borisov su danas predstavili program bugarskog predsedništva EU a Borisov je upozorio da je Zapadni Balkan krajnje osetljivo područje, sa kojeg bi se nestabilnost prelila i u EU.

"I vidite šta se juče dogodilo, jedan pucanj je celu situaciju dramatično promenio", rekao je Borisov poslanicima EP, ciljajući na ubistvo političkog prvaka kosovskih Srba Olivera Ivanovića.

Pročitajte još: Junker: Granični spor Hrvatske i Slovenije utiče na EU

Junker je primetio da "zemlje Zapadnog Balkana zaslužuju da im se otvori istinska evropska perspektiva, mada, naravno, do ulaska u članstvo EU neće moći da dodje do kraja mandata EK i EP, jer uslovi neće biti ispunjeni".

"Cilj jeste da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice Unije i one će to moći da ostvare kad se tamo sprovedu reforme i to će se odvijati postepeno ", rekao je Junker u Strazburu i podsetio da članice EU mogu postati samo zemlje u kojima je na snazi vladavina prava.

Bugarski premijer Bojko Borisov je poslanicima EP rekao da "imamo više mogućnosti, ali moramo biti iskreni prema zemljama Zapadnog Balkana i reći im šta će se dogoditi, hoće li biti prijema novih članica u EU ili ne i šta treba činiti", podvukavši da "perspektive za članstvo postoje".

Predsednik EK Junker je rekao da Evropska unija da ima zajedničke projekte sa zemljama tog područja, kad je reč o bezbednosti, imigraciji, transportu, digitalizaciji, energiji i posebno je stavio do znanja da je "sastavni deo i uvreženje vladavine prava, a to je temelj Unije koja je istinski jedna zajednica prava i to je toliko temeljna vrednost da jedino zemlje koje to poštuju mogu da postanu članice EU".

Pročitajte još: Junker: Očekujem Srbiju u EU pre 2025.

Bugarski premijer Bojko Borisov je poslanicima EP u Strazburu rekao da je "Balkan jedno veoma osetljivo područje i svaka nestabilnost u tom regionu bi se odrazila na stabilnost Evropske unije".

"Mi moramo zajamčiti bezbednost Balkana, jer time obezbedjujemo sigurnost Evrope, pošto bi u protivnom došlo do nesigurnosti, masovnog priliva inostranih naoružanih boraca i jačanja ekstremizma", kazao je Borisov i zapitao se "šta će se desiti ako tim zemljama ne pomognemo".

"Ako mi ne pomognemo tim zemljama, učiniće to drugi, Rusija, Kina, Saudijska Arabija ", istakao je on.

Pročitajte još: VIDEO: Junker uštinuo hrvatskog premijera i poslao mu poljubac

On je istakao da mladi u zapadnobalkanskim zemljama treba da dobiju mogućnost i da je "nedozvoljivo da mladi odande odu i tamo ostane samo staro stanovništvo".

Predsednik EK Junker je naveo da će pre samita Evropska unija-Zapadni Balkan u maju imati niz poseta zemljama tog regiona, od kraja februara do početka marta.

On je objasnio da želi "da se na licu mesta osvedoči kako tamo stoje stvari i koja su istinska očekivanja tamošnjih zemalja i da će im preneti i "šta mi, EU očekujemo, da se ulazak u članstvo ne dogadja preko noći, jednim potezom neke čarobne palice. Treba im reći na najprijateljskiji način da svi granični sporovi moraju biti rešeni pre ulaska u članstvo."

"Vidimo mutnu postojeću situaciju izmedju Hrvatske i Slovenije, medju kojima i dalje postoji sukob oko utvrdjivanja granica, pa ću ponoviti da se svi granični sporovi moraju rešiti pre učlanjenja", rekao je on i istakao da "ono što je na snazi pre ulaska u članstvo, na snazi je i posle učlanjenja u EU".

Pročitajte još: Junker: Ciljano ćemo raditi na proširenju od 2019. do 2024. godine

Junker se temeljito osvrnuo na velike zamerke koje u institucijama EU postoje u odnosu na Poljsku, jer je zaključeno da se promenama poljskog ustava i novim zakonima dovode u pitanje vladavina prava i nezavisnost sudstva.

Borisov je ponovio da "stanovnici Zapadnog Balkana veruju da će ući u članstvo EU, osećaju se kao Evropljani i oni to jesu", kao i da su "neke zemlje kandidati za članstvo ostvarile veliki napredak, a druge nisu".

On je rekao i da je jučerašnje potpisivanje sporazuma Bugarska-Makedojnija o dobrosusedstvu dokaz da rešenja za sve mogu naći kroz dijalog i izrazio nadu da će se rešiti i spor izmedju Atine i Skoplja oko imena Makedonije, kako bi Makedonija mogla krenuti putem članstva u EU i NATO.

Borisov je poslanicima Evropskog parlamenta izneo i stav da, uprkos neslaganjima medju članicama EU i sankcijama prema Rusiji, "treba srediti odnose s našim najvećim susedom" i dodao da bugarsko predsedništvo Unije već ulaže napore u tom cilju.