Komentar: Sretenje

BILO bi lekovito za nas kao narod da se na Sretenje, kada se po drevnom običaju sreću zima i leto, svi sretnemo i označimo koordinate našeg duhovnog prostora, jedni drugima izjadamo i najzad učvrstimo liniju samopoštavanja i nacionalnog opstanka.

Poznato je da Srbi nisu baš brižni hroničari i baštinici prošlosti. Kalendarima i letopisima o viđenim izdancima našeg roda uglavnom brišemo stope ukaljane banalnom svakodnevicom. Sasvim suprotno, naši neprijatelji su bili i te kako sistematični u poništavanju srpskog identiteta.

Ponešto od te pedanterije, ali s perfidnijim metodama, usvojile su i komšije. U okruženju živi oko 1,7 miliona Srba. U nekim državama poput Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, zapravo - dišu na škrge.

PROČITAJTE JOŠ: Zajednički pečat za opstanak Srba

Podno Triglava, recimo, poslednja srpska škola zatvorena je još 1964. Iako najbrojniji, Srbi tamo nemaju status nacionalne manjine, niti pravo na obrazovanje na maternjem. Slovenačke vlasti su čak 26.000 naših sunarodnika, preko noći, ostavile bez državljanstva. To je ona mučna priča o "izbrisanima".

Inspirisani administrativnim pogromom u susedstvu, Hrvati su bili brutalniji. "Oluja" i dalje duva. Birokratskim doskočicama Zagreb koči povratak Srba, a veličanje zlodela nad našim narodom je uvedeno u školski program. Crna Gora, pak, bežeći od sebe same, proganja ćirilicu, Srbe je izbacila iz Ustava kao konstitutivni narod, a SPC svela na versku zajednicu.

Sve to treba izneti na sunce i prava prilika je baš 15. februar. Tada će u Beogradu i Banjaluci biti objavljena deklaracija o opstanku srpskog naroda. Da vidimo gde smo i kuda idemo. Nadamo se ne nazad u pećinu mazohizma i zaborava, poput onog medveda koji se na Sretenje uplaši sopstvene senke.