Zajednički pečat za opstanak Srba

Prema našim informacijama, tekst ovog dokumenta je usaglašen i ostalo je da se urade manje korekcije, a prema rečima predsednika RS Milorada Dodika, on će se zvati Aneks sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama između RS i Srbije, i plan je da ga baš uoči Sretenja usvoje parlamenti u Beogradu i Banjaluci.

Dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Sima Avramović, član tima koji radi na tekstu deklaracije, kaže za "Novosti" da je nacrt dokumenta pri samom kraju, ali da je ostalo da se doteraju neke finese:

- Iako će se on popularno zvati deklaracijom, koja znači proklamaciju ili nešto što se želi, akt koji se priprema ipak će imati više pravni nego politički karakter. On će imati i međunarodno utemeljenje jer se naslanja na sporazum o specijalnim vezama, koji je u skladu sa Dejtonskim sporazumom - objašnjava Avramović.

Dodik je već ranije rekao da deklaracija neće biti uperena ni protiv koga, niti će biti na bilo čiju štetu, već da je ideja da se poboljša nezavidan položaj Srba, pre svega u zemljama bivše Jugoslavije.

Deklaracija treba da obuhvati pravo na upotrebu srpskog jezika i ćiriličkog pisma, pravo na izučavanje i negovanje srpske kulture, pravo na izučavanje srpske istorije i negovanje srpske slobodarske tradicije, očuvanje nacionalne geografije, pravo na očuvanje i zaštitu srpskog kulturno-istorijskog nasleđa i pravo na informisanje na srpskom jeziku.

U timu iz Srbije koji priprema tekst deklaracije, osim profesora Avramovića, još su i dekan Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Ljiljana Marković, profesor Pravnog fakulteta Mirko Vasiljević i predsednik Matice srpske Dragan Stanić, kao i lingvisti i stručnjaci za slavistiku.

TEMELj IZ 2006.

SPORAZUM o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srpske i Srbije sklopljen je 26. septembra 2006. Potpis na njega stavili su tadašnji predsednici Boris Tadić i Dragan Čavić, kao i premijeri dveju vlada Vojislav Koštunica i Milorad Dodik.

Srbija i RS su se sporazumele da posebno unapređuju saradnju u oblasti privrede i korišćenja privrednih resursa, planiranja, zakonodavstva, privatizacije i denacionalizacije, nauke i tehnologije, obrazovanja, kulture i sporta, zdravstva i socijalne politike, turizma i zaštite okoline, informisanja, zaštite sloboda i prava građana, kao i u suzbijanju kriminala.