Evropa ćuti na otimanje čak 900 naših preduzeća

REŠENjE imovinskih odnosa na Kosovu i Metohiji biće jedan od ključnih zahteva srpske strane da bi se postigla sveobuhvatna normalizacija odnosa sa Prištinom. Takođe, u nastavku briselskog dijaloga, Beograd će tražiti reviziju privatizacije na KiM, a sa ovom inicijativom zvanično će se obratiti i Unmiku i Euleksu, kao organizacijama nadležnim za privremeno upravljanje Kosmetom.

Ovo, za "Novosti", kaže Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, koji ukazuje da je privatizacija svega što je bilo u javnoj svojini u južnoj pokrajini do 1999. godine učinjena mimo važećih propisa čak i na KiM, suprotno uredbama Unmika i bez saglasnosti organa srpske zajednice i Srbije. Time je naša zemlja oštećena za neprocenjive iznose.

U sklopu razgovora o imovini koje Beograd očekuje, posebno će se insistirati na naturalnoj restituciji crkvene imovine, što znači da se manastirima vrati oduzeta zemlja, a ne da se za nju dobiju naknade.

Sveobuhvatna studija o privatizaciji na KiM, u kojoj je više od 900 preduzeća dobilo titulara na nelegalan način i bez saglasnosti stvarnih vlasnika, inače, predstavljena je na poslednjoj sesiji briselskog dijaloga, a na pitanje kakvi su bili komentari evropskih posrednika na ono što im je predočeno, Đurić nam kaže:

- Komenatara nema.

Za svoje zahteve Beograd ima pokriće u papirima, jer katastarska evidencija pokazuje da je 58 odsto zemljišta na KiM u srpskom vlasništvu. U državnom i društvenom je 29 odsto, imovina privrednih subjekata iznosi 14 odsto, dok je u privatnom vlasništvu Srba i Srpske pravoslavne crkve 15 odsto teritorije Pokrajine.

- Ne želimo ništa što je tuđe, niti da upravljamo resursima koji su vitalni za opstanak albanskog naroda. Želimo da se reguliše ono što smo tokom decenija, odričući se naših dohodaka iz drugih delova zemlje, izgradili na KiM, a to nije malo. Napravili smo sveobuhvatu bazu podataka koja pokazuje i ulaganja Fonda federacije za kreditiranje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih područja i pokrajina. Procena je da je od 1966. do 1990. godine Srbija na KiM samo kroz ovaj Fond usmerila oko 1,5 milijardi dolara. A, imamo i dokumentaciju svih drugih koji su ulagali u Pokrajinu - navodi Đurić.

Bežeći od razgovora na temu šta je čije, privremene institucije u Prištini su u martu ove godine svu imovinu, nekada registrovanu na SFRJ, odnosno na Srbiju i AP Kosovo, zavele na organe tzv. Republike Kosovo, a srpska vlada je taj akt poništila. Pa i pored ovog poteza Beograda, da li će stranci koji budu zainteresovani da nešto kupe na KiM biti svesni da određena imovina pripada Srbiji?

Đurić kaže da će se svaki investitor koji bude imao nameru da dođe na KiM i bude video da su tamošnje institucije sve vlasništvo proglasile svojim, zapitati da li će se to desiti i sa njegovom imovinom. On ističe da je metoda obaveštavanja međunarodne javnosti o stvarnom stanju stvari već dala rezultate i da su zaustavljeni neki procesi, poput nastojanja da se bez saglasnosti vlasnika i srpskog naroda u opštini Štrpce otme ski-centar Brezovica.

Uprkos očiglednoj toleranciji međunarodnih faktora prema hajdučkom stavu kakav je Priština zauzela prema srpskoj imovini, čak i privatnoj koja bi po međunarodnim merilima trebalo da bude svetinja, direktor Kancelarije za KiM je optimista da će se stanovi, preduzeća, crkveni posedi..., vratiti u ruke onih kojima zaista pripadaju.

- Da je neko 1983. godine, kada sam ja rođen, rekao da će biti izvršena restitucija imovine oduzete posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, verovatno bi neko pomislio da je to neozbiljna fantazija, a to se desilo. Zato treba da čuvamo naše tapije i dokumenta i da čekamo povoljan politički trenutak da vratimo ono što je naše - zaključuje on.

KRŠE SPORAZUM

SPORAZUM o katastru iz 2011. godine između Beograda i Prištine nikad nije sproveden onako kako je dogovoreno, a podrazumevao je da obe strane imaju po 50 odsto predstavnika u svim telima za poređenje i verifikaciju imovine i da se nijedna odluka ne može doneti bez saglasnosti obeju strana.

Priština, međutim, nije predvidela prisustvo Beograda već predstavnika Srba sa KiM i ne u paritetu od 50:50, a nije im ni dato pravo da zaustave odluku koja bi bila protivna pravom stanju stvari.