KOMENTAR: Magla

DECEMBAR 2006. godine. Zbog jake magle u Beogradu i Prištini, na skopskom aerodromu su se slučajno sreli tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i premijer tzv. Kosova Agim Čeku. Tokom pet minuta razmenili su u nelagodnoj situaciji nekoliko reči, a onda je svako krenuo svojim putem. U nekoj drugoj magli kasnije je nestala i Interpolova poternica za Čekuom, osumnjičenim za najteže zločine nad civilima.

Decembar 2017. godine. Interpol je odlučio da za 18 osoba, među kojima i za novog premijera privremenih institucija Ramuša Haradinaja, skine optužnicu, koja ovim potezom nije, čak, ni "zamagljena". Poternica je ukinuta na zahtev Unmika koji smatra da ima mandat i da zadaje ovakve administrativne udarce Srbiji.

U međuvremenu, tokom briselskog dijaloga, iza zamagljenih prozora kabineta visokih predstavnika, srpski zvaničnici morali su, zarad mira i stabilnosti u regionu, da se rukuju, pregovaraju i vode mučne razgovore sa optuženima za zločine koje nikako da stigne zaslužena kazna. Pravda je za to vreme i dalje ostajala u magli.

U magli se zagubio i sam dijalog. Sada kada je na njih došao red da konačno ispune obaveze iz godinama vođenih razgovora, iz Prištine pokušavaju da izvrdaju sporazume i zahtevima o promeni formata čitav proces odvedu u nepoznatom pravcu.

Ako je međunarodna zajednica preuzela odgovornost na sebe da upravlja regionom, to joj ne daje za pravo da zamagljuje istinu. Nije Unmik dobio administraciju nad pokrajinom da bi se voljom moćnika konstantno amnestirali oni koji su počinili zlodela, a on držao stranu Prištini i uporno okretao leđa Beogradu. Dok se ovaj pristup ne promeni, čitav region, i mi u njemu, tumaraćemo u magli.