Komentar: Cirkus

NIJE trebalo dugo čekati da Rosandićevi "Konji vrani", ukočeni ispred Skupštine Srbije, budu ponovo razigrani u "parlamentarnoj" debati. Galopom su "uleteli" u ovo zdanje, gazeći svojim "kopitama" sve moralne vrednosti.

Nije ih unutra namamila kocka šećera, već koska bačena među poslanike. Jedni su vikali: "Ćuti, konju", a drugi odgovarali: "Nemoj da te konj ritne". Bilo je mnogo ritanja, a malo rintanja, za šta su inače plaćeni narodni tribuni. U tom skupštinskom "padoku" ređale su se brojne kočijaške psovke...

Naravno, nije ovo prva trkačka sezona u parlamentu. Cirkuske predstave uvedene su u modu još početkom višestranačja. Protekle nedelje je samo potvrđeno da cirkus još nije otišao iz našeg velikog grada. Samo su se promenili artisti. Ali nikako da nauče lekciju da se samo glup čovek dva puta spotiče o isti kamen. Makar i onaj unet u skupštinsko zdanje. Bilo da je on "kosovski" ili "kupusarski".

Najkraće, ovde lebdi večito pitanje: ko je koga uzjahao, i kada će da sjaše. A kada je već reč o "menažeriji", pozajmljujemo naslov iz jedne čuvene drame, bez uvreda i zlih namera. A taj naslov glasi: "Da li je moguće, drugovi, da smo svi mi volovi". Ako ništa, uzimamo ga zbog toga što naši susjedi i neke belosvetske sile hoće da nam navuku jaram jedinog krivca za sve što se događa na balkanskim prostorima. Zato se umesto "životinjskim" bavimo životnim pitanjima, važnim za našu zemlju.

U tom svetlu, ne budi nam zamereno, malo slobodnije ćemo modifikovati i jedan davni apel blaženopočivšeg patrijarha Pavla. Za sve ono što se događa u parlamentu moglo bi se apelovati upozorenjem: Budimo ljudi, pa makar bili i poslanici!