KOMENTAR: Limes

ISTORIJA nam se ponavlja na najtragičniji način. Srbija ne sme da dozvoli da joj se ponovi mart 2003, jer bi to značilo gubitak poslednje šanse da se pridružimo evropskoj porodici naroda.

Ovo je poručio Bojan Pajtić 1. decembra 2004. Prethodne večeri pres-služba tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića objavila je da je vozač "audija 80" praktično pokušao da ubije šefa države sekući njegovu kolonu.

Od čuvenog "slučaja Cimpl" prošlo je 13 godina. Baksuzan broj i opet baksuzna Topčiderska zvezda. Ali, sada je u kolima Aleksandar Vučić. Takođe, predsednik Srbije. Umesto "audija 80", koji je onomad očešao treća kola u Tadićevoj pratnji, pojavljuje se "bentli" i direktno se zakucava u auto aktuelnog šefa države.

Pajtić dan posle toga na "Tviteru" retvituje ovo:

- 'Ajde lepo Pajtić, Trifunović i Janković da se dogovore čiji je "bentli". Vučićeviću treba krivac.

Nije samo nekadašnji lider DS upao u začarani kružni tok opsesije da se ovde sve gleda kroz ideološke naočari i da principe baždare isključivo partijski šrafciger i lična (ne)naklonost prema nekom. Od te kuge obolele su i društvene mreže.

Na Vučića naleteli prevejani kriminalci

Osumnjičenima iz "bentlija" određen pritvor do 30 dana

Da su u to subotnje jutro nasilnici sa kriminalnim stažom umesto u Vučića udarili u, recimo, nekog Janka koji je krenuo na pijacu, sva ta tviter elita, uvek građanski budna, zarozala bi se od plača zgrožena bahatošću drogirane posade "bentlija". Ali, pošto je reč o Vučiću, onda možemo i da se sprdamo. Za njega ne važi tugaljiva metafora o Limesu. Jer, on nije "naš".

Moramo znati: neko je, namerno ili slučajno, udario u kola u kojima je bio predsednik Srbije. Mogao je da ubije, smišljeno ili ne, šefa ove države. Pa, zvao se on Vučić, Tadić, Koštunica, Nikolić... Sa tim nema šegačenja.