Mekalister zadovoljan rešenjem spora Srbije i Makedonije

Najvažnije je, kaže, da na političkom nivou postoji permanentni proces dijaloga između prestonica ovih država.

" Dakle, za nas je možda bilo iznenađujuće što je iskrsao ovaj problem između Srbije i Makedonije, koje do sada uopšte nisu imale puno sporova. Ali, veoma sam zadovoljan što su dijalozi između predsednika Aleksandra Vučića i premijera Zorana Zaeva, između Zaeva i premijerke Ane Brnabić i između ministara inostranih poslova, omogućili da se spor reši na diplomatskom nivu bez dalje eskalacije", istakao je Mekalister tokom drugog dana boravka u Beogradu.

Sa srpskim zvaničnicima je kaže razgovarao o pitanju nedavnih kontroverzi između Srbije i Makedonije i dodaje da mu je rečeno da je to pitanje rešeno.

U četvrtak je, napominje, o tome diskutovao sa ministrom Ivicom Dačićem.

"Rečeno mi je da je konflikt, ako ćemo ga tako nazvati, rešen. Tu je bio i poziv od svih institucija Evropske unije da obe strane ostanu smirene, koliko je moguće“, rekao nam je Mekalister za Radio Slobodna Evropa.

Mekalister je rekao da je to bio "poverljiv razgovor" i da zato ne može da govori o detaljima.

"Očigledno je da je Srbija bila razočarana određenim akcijama koje je Makedonija preduzela protiv srpskih diplomata. Mislim da su sada razjasnili situaciju, da su obe strane promenile mišljenje o tom pitanju i nadam se da nećemo videti ponavljanje koraka ili da se nešto poput ovoga neće događati ponovo", naveo je.

Prema njegovim rečima, za EU je posebno interesantno to što Brisel želi dobre odnose između država u ovom delu Evrope.

"Zbog toga smo vrlo uključeni i podržavamo dobrosusedske odnose, regionalnu saradnju, pomirenje. Zbog toga su države kao što su Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija otpočele takozvani „Berlinski proces“, kako bi povezali te zemlje, koje još nisu članice EU, kako bi ih približili kroz evrointegracijske promene, kroz infrastrukturne i energetske projekte", podsetio je.

Upitan da li razume gde je interes Srbije da se uključuje u makedonske političke prilike i obratno, interes Makedonije da to čini u Srbiji, Mekalister kaže:

"Ne mogu reći šta je bio razlog makedonskih akcija, šta im je bio motiv da učine tako nešto jer nemam informacije. Mislim da sve zemlje Zapadnog Balkana treba da gledaju napred i da bi sve države Zapadnog Balkana trebalo da čine sve da ne blokiraju jedne drugu na njihovom putu ka članstvu u Evropsku uniju".

Ukazao je da su Srbija i Crna Gora su na prvoj liniji evrointegracijskih procesa, ali i da, kako je rekao, "svih šest država imaju evro perspektivu".

"Makedonija je država koja je bila godinama blokirana, zbog spora oko imena sa Grčkom, i ja se još uvek nadam da će taj spor konačno biti razrešen. Tako da bismo i toj državi takođe mogli da ponudimo EU perspektivu i da zapravo učinimo nekoliko konkretnih koraka", kazao je Mekalister koji danas završava dvodnevnu posetu Beogradu, gde je razgovarao sa najvišim državnim zvaničnicima i predstavnicima dela opozicije.

KUBUROVIĆ I MEKALISTER OBIŠLI RADOVE NA PALATI PRAVDE

Ministarka pravde Nela Kuburović i specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister obišli su danas radove na rekonstrukciji beogradske Palate pravde u Savskoj ulici.

Poseta je organizovana po želji Mekalistera, jer se rekonstrukcija obavlja sredstvima koja je obezbedila Evropska investiciona banka, u iznosu od oko 16 miliona evra.

Mekalister boravi u dvodnevnoj poseti Srbiji, tokom koje je razgovarao sa predstavnicima vlasti, parlamenta i opozicije.

Radovi u ovoj sudskoj osmospratnici počeli su u februaru, a očekuje da će biti završeni sredinom sledeće godine.

Zgrada Palate pravde, čija je površina više od 24.000 kvadratnih metara, nije imala gotovo nikakvu vrstu renoviranja ili radova na rekonstrukciji više od četiri decenije.

U septembru prošle godine iz zgrade su iseljeni sudovi i tužilaštva na privremene adrese, a ugovor o realizaciji radova potpisan je u februaru.

Početkom marta krenulo se sa rekonstukcijom i izvođenjem radova u zdradi.

Rekonstrukcija Palate pravde jedan je on najvećih infrastrukturnih projekata koje Ministarstvo pravde sprovodi u poslednje četiri godine i poslednjih nekoliko decenija, budući da se u Beogradu nalazi 60 odsto ukupnog broja svih predmeta u državi.

Nakon 24 meseca radova, u Palatu pravde treba da se vrati krivično odeljenje Višeg suda u Beogradu i Više javno tužilaštvo u Beogradu, zatim krivično odeljenje Prvog osnovnog sud u Beogradu i Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, koji se trenutno nalaze na privremenim adresama.

Palate pravde izgrađena je 1973. godine i od tada nije rekonstruisana.

Planirano je da zgrada zadrži prvobitni izgled, uz adaptaciju kompletnog objekta i pristupnog platoa.

Na zgradi će biti promenjeni svi prozori, vrata i pregrade, a predviđena je i zamena svih izolacija u objektu, radi povećanja energetske efikasnosti.