Ugljaninove mape daleko od EU i UN

POZIV predsednika Bošnjačkog nacionalnog veća Sulejmana Ugljanina upućen Evropskoj uniji, OEBS-u i Ujednjenim nacijama, da trajno reše status Sandžaka i Bošnjaka u Srbiji, u ovom momentu verovatno neće naići na značajniji odjek u međunarodnoj javnosti. Takođe, ako je njegov apel značio i zov za iscrtavanje novih mapa u regionu, on će pre završiti u etru nego na stolu za kojim sede međunarodni zvaničnici.

Tako, barem, sagovornici "Novosti" komentarišu reči koje je na svečanom obeležavanju 100-godišnjice održavanja Sjeničke konferencije izgovorio Ugljanin. On je tamo istakao i da su Bošnjaci deo jedinstvenog nacionalnog korpusa s Bošnjacima u BiH, kao i da očekuje pomoć od Crne Gore, ali i od Srbije, da pomognu Bošnjacima da dobiju svoja prava i "tlo pod nogama".

Profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Jevtić kaže, za "Novosti", da ideja Ugljanina nije nova, ali da jeste novost to što on pokušava da je internacionalizuje. Međutim, kako smatra, međunarodna zajednica neće dozvoliti promenu granica, jer bi to bilo otvaranje Pandorine kutije iz koje bi "iskočila" i pitanja Kosmeta, RS, Herceg-Bosne...

- Ne treba, međutim, zaboraviti da postoji neformalna grupa "Prijatelji Sandžaka" kojom je jedno vreme rukovodio Kameron Manter, bivši američki ambasador u Beogradu, a kasnije diplomata u Pakistanu, jednoj od najvećih muslimanskih zemalja u svetu. Ipak, podrška Zapada Sandžaku svodi se na to da se ovo pitanje ogadi Srbiji koja bi im sama rekla: "idite." Ista je priča i sa Preševom, Bujanovcem i Medveđom - smatra Jevtić.

On kaže da SAD ne kriju da na ovoj temi pokušavaju da se "iskupe" muslimanima zbog užasnih nepravdi koje su im naneli na drugim poljima, kao i zbog podrške koju daju Izraelu.

Ugljanin je prekjuče koketirao i sa idejom otcepljenja Sandžaka, jer je na konferenciji u Sjenici, čiji se jubilej obeležavao, doneta rezolucija kojom se traži da se Sandžak pripoji BiH.

Ovakvi zahtevi, prema mišljenju predsedniceCentra za spoljnu politiku Aleksandre Joksimović, nisu tema koja bi u ovom trenutku pokrenula debatu u međunarodnoj zajedinici, jer im izmena granica sigurno nije u planu. OEBS, kome se Ugljanin obratio, kaže Joksimovićeva, već je dugo prisutan na Sandžaku i prati stanje ljudskih prava, slobode, zastupljenost Bošnjaka u institucijama, a međunarodna pažnja ka tom regionu usmerena je i kao prema potencijalnom središtu regrutacije za ID.

- Sandžak odlikuje visoki procenat nerazumevanja među samim Bošnjacima, a oni su uvek bili zastupljeni u vlasti u Srbiji, čak i sam Ugljanin. Svako traži deo ličnog političkog prostora, što ne znači da će se zahtevi koji se ističu naći na agendi onih kojima se upućuju - zaključuje Joksimović.

Inače, BNV je čitavu 2017. proglasilo godinom Sjeničke konferencije. Na drugoj strani, predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je kao "nerazumnu" odluku da se obeleži ovaj "jubilej" i pozvao EU i OEBS da osude takvu politiku kao opasnu:

- Oni već duže vreme vode politiku sa ciljem otcepljenja šest opština u Srbiji (Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Prijepolje, Nova Varoš i Priboj) i šest u Crnoj Gori (Pljevlja, Bijelo Polje, Berane, Andrijevica, Plav i Rožaje) i njihovo pripajanje Federaciji BiH. To širi nepoverenje između Srba i Bošnjaka i proizvodi nestabilnost.

GOSTI IZ CRNE GORE

ZAHTEVI za rešenje statusa Bošnjaka kao naroda koji "momentalno čini manjinu i u Srbiji i u Crnoj Gori", zasada nije ustalasalo Crnu Goru. Možda i zbog toga što Ugljanin nije više autoritet kakav je nekada bio među Bošnjacima, posebno na severu Crne Gore.

- Samo smo bili gosti na konferenciji u Novom Pazaru, i to u uvodnom delu okruglog stola - kratko je izjavio, za "Novosti", predsednik BNV u Crnoj Gori Mirsad Džudžević.

U Bošnjačkoj stranci Crne Gore nije bilo sagovornika voljnih za širu priču na ovu temu, ali nam je preneto da je u programu BS, koja je u vlasti u Crnoj Gori zajedno sa DPS, albanskim i hrvatskim nacionalnim partijama, Sandžak definisan kao prekogranična regija i da o tome nema dalje priče. (M. S.)