Komentar: Bratija

SUDOVI i sudbine. Nekom majka, a nekom mećeha. Dok se Oliveru Ivanoviću, lideru GI SDP, godinama sudi do "sitnih crevaca", dotle se nekim sadašnjim kosovskim funkcionerima opraštaju trgovine organima otetih Srba!

Za Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, koji sudi Oliveru, nema letnjeg raspusta, ali Specijalni sud za ratne zločine OVK, izgleda, raspušten je i pre nego što je osnovan.

Tračak nade da bi Sud za ratne zločine OVK mogao da prekine "raspust" pojavio se posle najave da je protiv Dauta, brata Ramuša Haradinaja, pokrenuta optužnica. Bio bi to školski primer da braći po zločinu sledi optuženička klupa. Ali, posle toga samo tišina. Niti potvrde, niti demantija.

Daut Haradinaj je, između ostalog, osumnjičen za zločine u Glođanima 1998. godine, gde je bratski sarađivao sa Ramušem. Tog leta na poljoprivrednom imanju pronađeno je više od 20 masakriranih tela Srba, Roma i "nelojalnih" Albanaca, koji su kasnije pronađeni u Radonjićkom jezeru. Ramuš je odgovoran i za zločine u logoru Klečka, gde su kidnapovani Srbi spaljeni u krečani...

Da li je moguće da su mozgovi sudija Specijalnog suda toliko "zakrečili" da ne vide sve ove strahote? I ne samo one koje su počinila braća Haradinaj, već i ostala njihova bratija. Kao i Ramuš, hapšeni su i Hašim Tači, Agim Čeku...

Tači i Haradinaj su sada u lažnoj državi Kosovo istaknute političke figure. Ako se stvari tako budu razvijale, Haradinaj će pre u premijersku fotelju nego na optuženičku klupu. Te figure može samo da matira njihov ratni zločin. Zato se oni i pribojavaju suđenja.

Međunarodni sudovi trebalo bi, naravno, da se suoče s tim da je pravo iznad politike. Ako to ne žele da vide, velike sile će i dalje lepiti šarene tapete na zidove krhkog međunarodnog prava.