Poseta Hrvatskoj samo ako koristi Srbima

UKOLIKO predsedniku Aleksandru Vučiću stigne poziv hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović da na jesen dođe u zvaničnu posetu Zagrebu, on će biti razmotren, ali pre bilo kakve akcije u tom smeru, dobro će se razmisliti šta taj susret može da donese nabolje, pre svega za srpsku zajednicu u Hrvatskoj. Predsednik lično ne beži ni od kakvih kontakata i dijaloga - rečeno nam je u ponedeljak u Predsedništvu.

Da se Grabar Kitarovićeva sprema da ugosti Vučića, pisali su tokom vikenda hrvatski mediji, pozivajući se na nezvanična saznanja, ali sa Pantovčaka još nema zvanične potvrde.

Inače, problem na koji se često žale predstavnici srpske manjine u Hrvatskoj jeste zapošljavanje u javnim službama. Ta država ne poštuje odredbu da Srbi moraju biti proporcionalno zastupljeni u svim županijama u kojima ih ima više od pet odsto, što je slučaj u 10 od 20 županija. Takođe, velike poteškoće našim sunarodnicima stvara problem i brisanje Srba iz evidencije prebivališta ukoliko istovremeno imaju i prijavljeno prebivalište u Srbiji. Sporne su i neisplaćene penzije od 1991. do 1996, imovina prognanih i naknada štete, rešavanje stanarskih prava i uslovi za povratak.

Na drugoj strani, Zagreb često potencira pitanje "fiksnog" mesta za hrvatsku manjinu u srpskom parlamentu. Njega je ponovo otvorio premijer Hrvatske Andrej Plenković, nazivajući ga jednim od ključnih zahteva te države u odnosima sa Srbijom. Hrvati se ovde pozivaju na međudržavni sporazum iz 2004. kao i na činjenicu da srpska manjina ima rezervisana mesta u tamošnjem Saboru.

U Srbiji, međutim, smatraju da je pravo na zastupljenost hrvatskoj, kao i ostalim manjinama, omogućeno pozitivnom diskriminacijom, odnosno nepostojanjem cenzusa za manjinske liste. U praksi to znači da bi hrvatskoj listi trebalo oko 15.000 glasova za ulazak u parlament što je, s obzirom na to da ih u Srbiji ima oko 58.000, realna mogućnost.