Komentar: Spisak

NA godišnjicu pogroma Srba iz Hrvatske oglasile su se i sirene za uzbunu. Širom Srbije, ali i po inostranstvu, služeni su parastosi. Paljene su sveće i minutom ćutanja odata pošta ubijenima. Obećali smo još jednom da žrtve neće biti zaboravljene i ukazali na sudbinu prognanih. Dostojanstveno.

I ovu, 22. godišnjicu "Oluje", međutim, dočekali smo bez konačnih brojki. Više od dve decenije nakon strašnog zločina još se licitira koliko je ljudi zaista prognano, koliko je kuća spaljeno, koliko crkava oštećeno, kolika je šteta...

Zato su minule nedelje, valjda u zavisnosti od podatka na koji su naleteli na internetu, zvaničnici i predstavnici političkih stranaka u saopštenjima su pominjali progon "više od 200.000, 220.000, 250.000, sve do 320.000 ljudi. Razlika je od čak 120.000 osoba. Toliko stanovnika, na primer, ima Zrenjanin.

Isto se ponavlja i u martu, kad se prisećamo žrtava NATO agresije i onih koji su stradali tokom divljanja albanskih zločinaca po Kosovu i Metohiji. Osamnaest godina od bombardovanja tadašnje SRJ i dalje se pominje "između 1.200 i 4.000 "stradalih civila i vojnika. A trinaest godina od pogroma na KiM iznose se ovi podaci: "Više od 4.000" prognanih", "više od 30" verskih objekata zapaljeno, "najmanje 170" povređenih. Da ne idemo dalje u istoriju...

Pred svakih važan datum, kad se prisećamo nepravde i zločina koji je zadesio naš narod, i dalje ne znamo tačno koliko je tih nesrećnika. Zato je pod hitno potrebno napraviti spisak, bar onih o kojima još ima ko da posvedoči.

Svaki ubijeni i oterani sa svog ognjišta ima ime i prezime. Vreme je da ih zapišemo. Samo će tako naše obećanje - da žrtve nikada nećemo zaboraviti - zaista biti iskreno.