Baltik nas koči zbog Rusa

RUSKO pitanje" ozbiljno se isprečilo na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Ali u zahtevima da Beograd preispita svoje odnose sa Moskvom i usaglasi se sa spoljnom i bezbednosnom politikom Brisela, ne prednjače Berlin, Pariz ili Rim, već prestonice bivših sovjetskih republika koje su sada u sastavu EU.

Tako je litvanski šef diplomatije Antanas Linkevičijus ovih dana izneo stav da politika proširivanja EU mora da se preispita na način da se zemaljama koje "dele vrednosti i politiku EU poput Ukrajine" otvori mogućnost članstva u EU, a ne da to imaju i zemlje koje "vojno vežbaju s Rusijom". Ova opaska očito je bila adresirana na Beograd.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže, za "Novosti", da je opšte poznato u diplomatskim krugovima da su baltičke zemlje i Poljaci među glavnim zagovornicima sprovođenja sankcija protiv Rusije:

- Zbog toga verujem da u tom smislu naši dobri odnosi sa Moskvom mogu biti "trn u oku" ovim državama. Ali niko od zvaničnika pomenutih zemalja nije mi decidirano rekao da će nas blokirati na putu ka EU zbog naših dobrih relacija sa Ruskom Federacijom.

Istina, iz Brisela se Beogradu već neko vreme upućuju poruke da se očekuje usaglašavanje sa njihovom politikom prema Rusiji, ali nam se za to ostavlja vreme, sve dok ne budemo završili pristupne pregovore. Jer, poglavlje 31, o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, mogli bismo da zatvorimo među poslednjima.

Ipak, baltičke zemlje i Poljska insistiraju da se s rešavanjem tog pitanja otpočne što pre. A konsenzus, bez koga nema konačnog dogovora, zavisi i od njih.

Baltičke zemlje, inače, gaje poseban animozitet prema Rusiji zbog zajedničke istorije u SSSR. Trenutni predsedavajući EU, Estonija, čak je nastojala da tokom svog šestomesečnog mandata, do kraja godine, ovo poglavlje uvede u pregovaračku proceduru, ali još nisu završene sve administrativne pripreme, pa su, zato, teška srca sve prebacili na blok poglavlja koja se odnose isključivo na privredne teme.

Po pitanju tvrde linije prema Moskvi, uz baltičke zemlje, naročito je glasna i Poljska. Koliko Estonija, Litvanija i Letonija nemaju diplomatsku i političku jačinu da izguraju ovu temu, toliko se to ne može reći za Poljsku, čiji je uticaj unutar EU daleko značajniji. Ne samo zbog geografske veličine, već i zbog naročitih veza Varšave s Vašingtonom, koji takođe budno motri na veze između Beograda i Moskve.

Uticaj Poljske je donekle oslabio gubljenjem jakog saveznika odlukom Velike Britanije da napusti EU, ali i dalje ima dovoljno uticaja da, predvodeći antiruski blok, uspori integracije Srbije.