Komentar: Šaip

ČIM se utiša Jonuz Musliju "zasvira" Šaip Kamberi, i obratno. A u poslednje vreme predsednik Nacionalnog saveta Albanaca i prvi čovek Opštine Bujanovac često zajedno izvode istu pesmu: žale se da je narod diskriminisan i potlačen, hoće prava, traže pomoć sveta, ljute se na Beograd...

Taj našitimovani duet, pokazalo se, uvek se oglasi u predvečerje burnih dešavanja, da najavi crni scenario. Kamberi, pre dva dana, pomenu i "etničko čišćenje" Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, milujući uši svojih dirigenata u Prištini i Tirani.

Na njihovu žalost, u međuvremenu su pojedini istančali sluh, pa čak i u Ankari, Briselu i Berlinu, uviđaju ono čime Beograd godinama pokušava da ih otrezni - velikoalbanski projekat se povampirio! Po svaku cenu žele da ostvare san o ujedinjenju Albanaca, cepanjem teritorija drugih država.

Da nije tako zašto bi se Kamberi okretao ka Prištini, očekujući da im bivša OVK družina obezbedi veća prava. Šta je namera? Da mu puteve asfaltiraju oni koji nostalgiju za danima kad su neprestano pucali leče napadima na šačicu preostalih Srba na KiM?! I da li Musliju, kad kaže da mu je Tirana glavni grad, a Edi Rama predsednik, odatle očekuje socijalnu pomoć, nove fabrike, domove zdravlja...

Iznećemo činjenicu: ne računajući transfere lokalnim samoupravama, država Srbija je od 2000. do 2016. godine, samo preko Koordinacionog tela za jug, na račune tri opštine uplatila više od 6,8 milijardi dinara pomoći!

Možda Muslijuu i Kamberiju to nije dovoljno. Možda će im Priština i Tirana dati više. Možda njima dvojici već daju. Uglavnom, oni se ne odriču plata i naknada koje svakog meseca stižu iz državne kase. Valjda da ne uvrede Srbiju.