KOMENTAR: Stolice

LjULjAJUĆI se na dve stolice, ruskoj i evropskoj, može da se dogodi da se, od njihanja, uspavamo. Buđenje iz sna o idealnoj ravnoteži bi, ukoliko padnemo tokom uljuljkivanja, moglo da bude teško i bolno.

Iz Brisela nas sve češće upozoravaju da bi trebalo ozbiljnije da uskladimo stavove sa zajedničkom spoljnom politikom EU. A to podrazumeva i uvođenje sankcija Rusiji, zatvaranje humanitarnog centra u Nišu, okretanje leđa vekovnom slovenskom savezništvu... Onako, kako to danas rade u Podgorici.

Iz EU nam dozvoljavaju "srdačne" odnose s Moskvom, ali samo u onoj meri u kojoj se oni odvijaju s bilo kojom trećom zemljom, u Africi ili Okeaniji, kad nema spora i kad se interesi poklope.

U tu svrhu, postoje planovi da se uskoro otvori pregovaračko poglavlje 31, koje se u pristupnom procesu odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. S obzirom na uspeh u reformama na ekonomskom planu, daju nam još malo daha.

Za sada nas puštaju da se vozimo dvostrukim kolosekom, kao što su to nekada radili kada je u pitanju Kosovo. U međuvremenu, uslovi su se sve više pooštravali, a dokle smo stigli, znamo i sami.

Moramo zato da budemo spremni na to da će nas, u vezi sa Moskvom, ucenjivati po sličnom principu. Biće potrebno izuzetno mnogo diplomatske veštine da se izbegnu sve zamke koje će nam, u oba slučaja, postavljati na putu do punopravnog članstva.

Na kraju, i mi sami moramo sebi da postavimo pitanje, da li zaista želimo da postanemo deo društva sa kojim ne delimo do kraja identične vrednosti? Udruživanja su uvek bila na dobrovoljnoj bazi. Niko nas ne primorava da idemo tamo gde nam pravila ne odgovaraju. A one dve stolice će, kako vreme odmiče, sve više početi da se ljuljaju.