KOMENTAR: Špijuni

AKO Srbija dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, izgubiće kontrolu nad delom svoje teritorije - poručio je u američkom Senatu zvaničnik Stejt dipartmenta Hojt Brajan Ji, inače, u poslednje vreme sve zastupljeniji "glumac" u balkanskim tragikomedijama.

Ne ulazeći u prirodu tog famoznog Rusko-srpskog centra, koji se od trna polako pretvara u brvno u oku Sjedinjenih Država, u najmanju ruku je zanimljiva "dobronamerna" primedba Hojta Jia. Jer Rusko-srpski centar, zbog kojeg navodno gubimo kontrolu nad delom teritorije, nalazi se jako blizu jedne druge teritorije nad kojom takođe nemamo efektivnu kontrolu. A baš na toj teritoriji oni imaju svoju bazu. I ne samo to, već samoproglašenu nezavisnost te teritorije zagovaraju, sponzorišu i žustro brane. Ironiji cele situacije doprinosi i to što status kakav Rusi traže za svoje ljude u ovom centru već imaju američki vojnici u okviru NATO trupa u slučaju da se nađu na teritoriji Srbije.

Kada se ostave po strani prepucavanja u stilu filma "Tri karte za Holivud" o tome da li su (nam) bolji Amerikanci ili Rusi, ono što se jasno može pročitati u ovoj poruci jeste rutinski cinizam s kojim se velike sile odnose prema Srbiji, Balkanu, kao, uostalom, i prema svim "malim" nacijama. I dok god te "male" nacije ne vide cinizam i u velikim silama traže vekovne prijatelje, opredeljujući se srcem između Rusije i Amerike, Kine i Nemačke, pred njima će biti samo izbor da li će biti nečija kolonija ili gubernija. Lek je jedino da od "velikih" nauče suštinu - među državama nema prijateljstva već samo interesa koji se poklapaju ili ne. Hodajući po tankoj crti između interesa sila na Balkanu, možemo se nadati da ćemo jednog dana doći do toga da se "veliki" okanu "brige" za našu teritoriju.