Komentar: Maršal

ZAPAD se setio Balkana. Po ugledu na Maršalov plan, spremaju nam "Berlin plus" kojim, kako kažu, nameravaju da ekonomski osnaže region u iščekivanju obećanog članstva u EU. U tu svrhu pripremaju i deblji koverat. Da se zabavimo o svom jadu, dok vreme prođe, i dođe do prijema. Ako ga uopšte bude bilo.

Grandiozni projekat, koji tek treba da se ambiciozno razradi, podrazumeva da nam naveliko grade puteve, razvijaju tehnologiju, pomažu da otvaramo preduzeća, zapošljavamo se, zarađujemo više, popravimo finansijsko stanje i tako osetimo deo blagodeti Unije koja nas čeka da jednog lepog dana uđemo u nju. Zauzvrat traže da se konačno izmirimo u regionu i živimo u slozi.

Ideja da čekamo stičući, kad već mora da se čeka, sama po sebi nije loša, naročito ako to podrazumeva pomirenje uz obilata strana ulaganja i donacije. Naprotiv. Ko bi nešto tako odbio? Naročito kad, finansijski, ništa ne košta.

Ali od date reči do ostvarenja dugačak je put. To smo dosad milion puta osetili na svojoj koži. Samo da ne bude još jedno prazno obećanje. Suviše smo mi ponuda dobijali, još od Solunske agende 2003, pa ništa. Do tog Soluna i dalje sto somuna.

Srbija kao Švedska preko Berlina, iz balkanske perspektive zvuči kao ruska bajka. Zato nam, s druge strane, traže da se odreknemo Moskve.

Dok "Maša i Medved" obaraju sve rekorde gledanosti, davno zaboravljeni Lovac Joca ponovo šalje na udici šargarepicu kao mamac za izgladnelog Duška Dugouška. Nismo ni mi više naivni kao francuska sobarica.

Ali crtani film često ume da bude zabavan, a još češće i uveličani odraz realnosti. Da im poverujemo na reč i ovog puta, pa šta bude. Radovanje nije skupo. Plaća se samo potrošenim iluzijama.