Komentar: Uticaji

NA mapi sveta Sjedinjene Države "ucrtale" su oko 800 vojnih baza u više od 70 zemalja, od "malih Amerika", do radarskih postrojenja. Tri američke "koleginice" iz stalne postavke Saveta bezbednosti UN - Rusija, Francuska i Britanija - ukupno ih u svetu broje tek tridesetak.

Prednost je ubedljivo na strani Amerike, pa bi obični Amerikanac mogao da se zapita: "Čemu u Senatu tako žustra rasprava o jednom Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu?"

Koren odgovora leži na najprestižnijoj vašingtonskoj adresi, čiji 45. stanar, rečju, nije zainteresovan za svet kakav je stvoren 1945. godine. Za novog "šerifa" u Beloj kući, na čijem meniju je krupnim slovima ispisano: "Amerika pre svega!" transatlantsko partnerstvo je izgubilo čar, kao i mnoga tradicionalna savezništva.

Donald Tramp ne gaji divljenje prema kolektivnoj odbrani NATO, ravnodušan je prema mnogim trgovinskim sporazumima, čak UN. Za Evropsku uniju smatra da slabi ekonomiju SAD, pa se, posle sedam decenija oslonca u SAD, Evropa našla pred najvećim izazovom od Drugog svetskog rata, razapeta između Amerike i rastućeg uticaja Rusije i Kine.

Milijardu i trista hiljada stanovnika Kine, druge najveće ekonomije, konkuriše američkim trgovinskim interesima "novim putem svile" diljem evroazijskog prostora. S druge strane, vojnom establišmentu najprostranije zemlje, Rusije, nije promakla Trampova poruka NATO saveznicima da na "odbrambeni kišobran" mogu da računaju samo ako dobro plate. A oni teško dreše kesu.

Dokle se stiglo sa novom "podelom karata" govori, tako, i rasprava o niškom centru. Za deo Vašingtona to je primer "malignog uticaja" Rusije na Balkanu, za druge "legitimno pravo druge velike sile da vojno proširi svoj uticaj kao što i SAD čine".