Ditman: Opasne su izjave o promeni granica

REGION Zapadnog Balkana ima jasnu evropsku perspektivu, što je još jednom izričito potvrdio Evropski savet na zasedanju u martu. EU i Nemačka podržavaju regionalnu saradnju i mi smo prijatelji i partneri Srbije na njenom putu ka Briselu. Sve izjave koje imaju za cilj menjanje granica na Balkanu opasne su i nisu korisne. Nemačka to ne prihvata, to javno i kažemo i to je pozicija i EU.

Ovako nemački ambasador u Srbiji Aksel Ditman, u intervjuu za "Novosti", odgovara na pitanje kako gleda na izjave Edija Rame, Hašima Tačija i Jonuza Muslijua. On poručuje da pomirenje ostaje važan i značajan izazov u regionu, da je Srbija u tom pogledu pokrenula važne inicijative i da našu zemlju Berlin vidi kao centralnu zemlju i faktor stabilnosti.

* Da li je blaga reakcija Nemačke i EU znak prećutne podrške velikoalbanskim aspiracijama?

- Ponavljam, tačno je da određene izjave nisu bile korisne. EU je na njih reagovala. Ali, ukoliko se nastavi sa komentarisanjem komentara, ulazi se u beskrajnu spiralu. Važno je sada da sve strane verbalno deeskaliraju. Sada je trenutak da se krene dalje i da se spuste tenzije.

* Zašto nema sankcija prema političarima u Prištini i Tirani koje daju, kako i sami kažete, opasne izjave?

- Sada je važno da postoji konkretna saradnja u cilju stabilizacije i saradnje u regionu, da gledamo u budućnost. EU podržava tu saradnju u okviru Berlinskog procesa, npr. velikim infrastrukturnim projektima. Srbija je pokrenula važne inicijative u okviru Berlinskog procesa, tu je i inicijativa srpskog i albanskog premijera za uspostavljanje mreže mladih. Srbija je iznela i dobre predloge za ekonomsku saradnju u regionu.

* Postoji li strah u Berlinu od jačanja uticaja Rusije u Srbiji i regionu?

- Srbija je donela jasnu stratešku odluku da postane član EU i to snažno podržavamo. I brojke pokazuju taj kurs. Dve trećine trgovinske razmene Srbije odvija se sa članicama EU. Brisel je od 2000. odobrio Srbiji tri milijarde evra donacija, sama Nemačka 1,6 milijardi evra finansijskih sredstava. Normalno je da Srbija, pored toga, ima tradicionalne i bliske veze sa drugim zemljama, uključujući i Rusiju.

* Da li je za Nemačku sporan Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu i to da njegovo osoblje dobije privilegovan status?

- Ne komentarišem statusna pitanja Srbije sa drugim zemljama. S druge strane, naravno da pažljivo pratimo tu diskusiju. Napomenuo bih da nemačke organizacije, koje ovde pružaju humanitarnu pomoć, među njima Karitas, ASB, Help, nemaju diplomatski status.

* Kada se može očekivati nastavak dijaloga Beograda i Prištine?

- Raduje me što je srpska strana veoma jasno izjavila da je opredeljena da se što pre nastavi dijalog o normalizaciji odnosa. Nadamo se da će se to uskoro i desiti i da će se govoriti o otvorenim pitanjima među kojima je i formiranje ZSO.

* Podržava li Nemačka otvaranje novih poglavlja u junu?

- Do sada je otvoreno osam poglavlja, četiri nova od decembra. Nadam se da ćemo uspeti da u junu otvorimo dodatna poglavlja, ukoliko budu ispunjeni uslovi za to. Važnije od otvaranja novih poglavlja je tranzicioni proces u Srbiji. Srbija sprovodi reforme za svoje dobro, a ne radi Brisela. Od posebnog značaja je napredak u oblasti vladavine prava, odnosno u poglavljima 23 i 24, gde je EU zajedno sa Srbijom razradila akcione planove.