KOMENTAR: Front

U SRBIJI ništa novo. Ratuje se na svim meridijanima - prostornim i vremenskim.

Dok se na "Tviteru" rešava postizborna kriza u Makedoniji i razmatraju aspekti i posledice mogućeg etničkog građanskog sukoba, u kafanama se uglavnom okupljaju stručnjaci za daleki i nešto bliži istok, te se upiru da pronađu ključ za desant na liniji SAD - Severna Koreja. Kad donesu zaključke, zamoliće, valjda, državnog sekretara Ivicu Tončeva da ih, na sledećem sastanku o korejskoj krizi, prenese američkom ambasadoru Kajlu Skotu. A kad se mir obezbedi - ako ih se sete, sete...

Za to vreme, u Mladenovcu sve izgleda kao da se sprema proboj Sremskog fronta. Fašista i ustaša doduše nema, al` sve ostalo je kao u osvit `44. S jedne strane četnici, s druge partizani - pa da se odmerimo.

A sad malo, šalu na stranu, ako je to uopšte moguće kad vesti izgledaju tako da niste sigurni da li je reč o insertu iz "Top liste nadrealista" ili iz "Letećeg cirkusa Montija Pajtona". Buka koja se podigla oko spomenika Božidarki Damnjanović u Mladenovcu, gde su se sa jedne strane našli predstavnici Subnora, a sa druge ravnogorci, zapravo uopšte nije, što bi montipajtonovci rekli, "nešto sasvim drugačije". Naprotiv, gde god i kad god se pomene Drugi svetski rat, odnekud se stvore "partizani" i "četnici" sa ikonografijom kao iz filmova Veljka Bulajića. U tom farsičnom ponavljanju istorije samo se ogleda konfuzija srpskog društva koje ni posle sedamdeset godina ne može da utvrdi ko su pobednici, ko gubitnici, ko zločinici u Drugom svetskom ratu. Da ne pričamo o novijoj istoriji oko koje ćemo voditi rasprave narednih sto godina. U kafanama, naravno, nećemo valjda u institutima za istoriografiju.

Ali, zato bismo korejsku krizu rešili za tili čas. Samo da nas pitaju.