Komentar: Ogledalo

ZAHTEV Zorana Živkovića da se dozvoli da 48 učesnika protesta, koji su odgovorili na njegov javni poziv, sa galerije posmatra sednicu Skupštine, predsednica Maja Gojković glasno je prećutala i stavivši ga u fioku praktično odbila. Kako zvanične odbijenice nije bilo, nismo čuli obrazloženje, ali se ono moglo iščitati iz obraćanja predstavnika većine koji su optužili Živkovića da želi da demonstracije preseli u skupštinsku salu.

Ne ulazeći u Živkovićeve namere, dolazak gostiju na skupštinsku galeriju, bez obzira na to da li je reč o studentima, đacima ili penzionerima, uobičajena je i svakodnevna pojava, a pravila za njih su jasna i svode se na - pristojno ponašanje.

Ne možemo znati kako bi se nesuđeni gosti ponašali, ali teško je zamisliti da bi se sa galerije začulo "kretenu" ili "klempavi", da bi neko opsovao, fizički sprečio poslanike da izađu iz sale ili mahao slikama golih žena. A sve su to svakodnevne slike iz skupštinske sale.

Ali nije ovo još jedna tužbalica o poslanicima nedostojnim visokog doma. Naprotiv. Ne treba se stideti skupštine i poslanika. Oni su naši prijatelji, rođaci, poznanici, kolege... I što je najvažnije, sve smo ih mi birali. I vlast i opoziciju. I one vredne koji satima kroje amandmane i one kojima je parlament samo poligon za šeme i kombinacije. I kulturne i nepismene, i vaspitane i bezobrazne, i "prave" opozicionare i "trojanske konje". Zajedno sa gostima na galeriji, bez obzira na to da li je reč o studentima, podmlatku vladajuće stranke ili demonstrantima protiv vlasti, oni predstavljaju sliku srpske političke kulture.

Može nam se odraz dopadati ili ne, ali ne možemo da zbog toga uporno pljujemo u ogledalo. Skupština - to smo mi. I ne može ona biti ni bolja ni gora od nas.