Birački spiskovi: Za godinu izbrisano čak 185.000 preminulih

BIRAČKI spisak na dnevnom nivou ažuriraju lokalne samouprave, a od parlamentarnih izbora prošle godine do nedavno održanih predsedničkih upisano je 168.207 novih glasača, dok je 185.230 preminulih u međuvremenu obrisano.

Ovaj podatak u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave iznose kao odgovor na spekulacije da spisak nije ažuriran i da zbog toga ostavlja prostora za manipulacije.

Priča o "višku glasača", koji prema nekim procenama, iznosi i 1,5 miliona građana, postale su deo političkog folklora i nema opozicije koja nije optuživala vlast da nesređivanjem spiskova ostavlja prostor za zloupotrebe.

- Ulažemo maksimalne napore da se otklone nedostaci u spisku i redovno organizujemo kontrole - kažu u Ministarstvu.

- Na ažurnost spiska utiče mnogo elemenata, počev od toga koliko su službene evidencije državnih organa uredne. Važno je i da građani redovno prijavljuju sve promene.

Đorđe Vuković, iz CeSID, kaže da je potpuno sređivanje biračkog spiska proces koji bi mogao da potraje decenijama:

- U biračkom spisku se prelama čitava administracija - knjige rođenih, umrlih, venčanih... i njihova neefikasnot je jedan od glavnih problema. Ima i država sa kojima ne razmenjujemo podatke o državljanstvu, pa nas, kada neko sa dvojnim državljanstvom umre na njihovoj teritoriji, one ne obaveštavaju o tome.

Drugi, i najveći izvor "viška" u biračkom spisku jesu naši državljani koji nemaju prebivalište u Srbiji, niti ikada glasaju. Upravo njih ima oko milion i po.

- Moramo da odlučimo da li želimo da svi državljani imaju biračko pravo, bez obzira na to da li uopšte žive ovde kao što je sada slučaj - kaže Vuković.

- U tom slučaju i dalje ćemo imati ogroman broj ljudi u biračkom spisku koji ne učestvuju na izborima.

Vuković kaže da je, uprkos nedostacima spiska, izborna procedura u Srbiji takva da praktično onemogućava krađu glasova.

Kao rešenje za probleme sa spiskovima i procedurom pominje se i uvođenje elektronskog glasanja, ali u Ministarstvu kažu da je to na dugom štapu:

- Nemamo osnovne preduslove - elektronski dokument priznat kao original, elektronsku arhivu, nismo raskrstili sa pečatom, samo 100.000 ljudi ima kvalifikovan elektronski potpis...